недеља, 31. јул 2011.

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У МАНАСТИРУ ДРАГОВИЋУ


СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У МАНАСТИРУ ДРАГОВИЋУ
Седме Недјеље по Духовима (31.07.2011.г.) у манастиру Драговићу Свету Архијерејску Литургију  служио је Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије уз саслужење игумана Варсонуфија и протођакона Дајана Трифуновића. Учешће је узео и бројни народ поријеклом са ових простора, а који је нажалост данас разним бурама и олујама развијан по васцијелом свијету.
У својој бесједи владика Фотије је присутне позвао да сачувају вриједности хришћанске породице, да дјецу васпитавају у скромности и послушности и да не заборављају своју дједовину, већ куд год пошли да јој се стално враћају.
СЛАВА ХРАМА У КАРИНУ ДОЊЕМ
       Дана 28.07.2011.г. на празник св. Кирика и Јулите Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије служио је Свету Архијеререјску Литургију у Доњем Карину. Епископу Фотију саслуживали су свештеномонаси и свештеници Епархије далматинске.
У својој беседи Епископ Фотије је говорио о житију светих мученика Кирика и Јулите, који су пострадали у време гоњења Цркве од стране Диоклецијана (четврти век). Након Свете Литургије пререзан је славски колач и извршен је трократни опход око храма. Након тога извршен је помен свим упокојеним свештенослужитељима, ктиторима и приложницима храма светих мученика Кирика и Јулите.
Литургији је присуствовао велики број вјерног народа из Равних Котара, а на крају је за све присутне припремљена трпеза љубави.
Епископ је благословио почетак изградње храма свете великомученице Недјеље у Карину Доњем који је порушен 1996.г.

понедељак, 25. јул 2011.

Državni falsifikat: Hrvati nam pokrštavaju i mrtve


Beograd 25. 07. 2011
PRESS
DA LI SE OVAKO ULAZI U EVROPU?... DRŽAVA HRVATSKA U MATIČNIM KNJIGAMA MENJA NACIONALNOST POKOJNIKA

Državni falsifikat: Hrvati nam pokrštavaju i mrtve

Šokirao se - Srećko Arsenović u izvodu iz matične knjige, izvađenom prošle godine u Zagrebu, pročitao da je njegov pokojni otac Hrvat, iako u originalnom izvodu jasno piše da je Srbin. Strategija - Kada je Srećko pokušao da ispravi grubu grešku, otvoreno mu je poručeno da to nije moguće jer su svi spiskovi prosleđeni Evropskoj uniji, u koju Hrvatska uskoro treba da uđe
Srećko Arsenović
Srbina rodom iz Mačve, Predraga Arsenovića, koji je umro pre 13 godina, država Hrvatska je posmrtno pokrstila u Hrvata! Njegov sin Srećko Arsenović (59) sumnja da slučaj njegovog oca nije usamljen i da je u Hrvatskoj na delu masovno falsifikovanje istorije koje zahteva hitnu reakciju srpskih vlasti!
Da mu je otac Predrag, rođen 1923. godine u Jaloviku kod Šapca, posle smrti naprasno postao Hrvat, Srećko Arsenović je saznao slučajno, kada mu je zatrebao izvod iz matične knjige rođenih koji vadi u Zagrebu.

Neće da priznaju

- Moj pokojni otac je bio vojno lice, a na službi u Zagrebu zatekao se od 1951. do 1955. godine. Baš u to vreme rođeni smo moja sestra i ja i upisani smo u matičnu službu zagrebačke opštine Maksimir. Prošle godine sam vadio novi pasoš i bio mi je potreban izvod iz matične knjige rođenih. Pozvao sam opštinu i zatražio da mi ga pošalju, a kao dokaz sam im priložio fotokopiju svog originalnog izvoda iz 1953. Oni su mi poslali rodni list, u kojem nisu bili upisano državljanstvo i nacionalnost mojih roditelja. Pošto u roku od šest meseci nisam završio posao, a važnost izvoda je istekla morao sam da zatražim novi. Pretpostavljam da drugi put u matičnoj službi nisu ispred sebe imali fotokopiju mog starog dokumenta, gde je pisalo da su mi roditelji Srbi, pa su mi poslali izvod u kojem stoji da je moj otac po narodnosti Hrvat - priča Arsenović.
Naš sagovornik kaže da je odmah pozvao Zagreb, rekao da je u pitanju greška i tražio da se ona ispravi.
- Žena koja mi se javila na telefon, a koja je zadužena za te stvari, rekla mi je da nije u pitanju greška već da i u originalnom dokumentu stoji da je moj otac Hrvat. Rekao sam joj da sam im pre šest meseci poslao originalni izvod iz 1953. u kojem jasno piše da mi je otac Srbin. Međutim, ona je ostala pri svojoj tvrdnji... Poručila mi je i da ništa ne možemo da promenimo, jer su sve matične i ostale državne knjige poslate u Brisel radi ulaska Hrvatske u EU?! - ističe Arsenović.
On kaže da je nakon svega što mu se desilo ubeđen da se radi o namernom falsifikovanju podataka s ciljem da se umanji broj Srba koji su do devedesetih živeli u Hrvatskoj.

недеља, 24. јул 2011.

Велико невреме у Сплиту


субота, 23. јул 2011, 16:03 -> 16:38


Улице у Сплиту поплављене су због невремена које је погодило тај град. Падао град величине тениских лоптица.
Јако невреме праћено грмљавином и градом захватило је Сплит и околину, због чега су поплављене многе улице и отежан саобраћај, а локални медији извештавају да је око поднева падао град величине тениских лоптица.
Split2527.jpg
Улице у Сплиту
Град који је падао петнаестак минута и киша за кратко време су направили велику поплаву, па су и сплитски ватрогасци имали руке пуне посла, испумпавајући воду из подрумских и приземних станова и пословних простора, преносе хрватски медији.
У сплитској метеоролошкој служби саопштено је да је само за сат, колико је трајало невреме, пало више од 60 литара кише, а толико иначе падне за три месеца. Још није познато има ли и колика је материјална штета изазвана невременом.
Јако невреме погодило је и Шибеник, где је поплављено више објеката, а повремено је било прекида у снадбевању електричном енергијом и у телекомуникацијама, саопштила је Државна управа за заштиту и спасавање.
На дубровачком подручју три снажна удара грома у размаку од само 13 минута изазвала су три пожара, пише Слободна Далмација. Критично је на свим жариштима, јер киша није пала скоро два месеца.

уторак, 19. јул 2011.

ПРОСЛАВА ДВАДЕСЕТОГОДИШЊИЦЕ МАТУРЕ У МАНАСТИРУ КРКИ



       На празник светог Сисоја (19.07.2011.г.) служена је Света Архијерејска Литургија у манастиру Крки. Литургију је служио Епископ моравички г. Антоније уз саслужење свештеника који су заједно са њим прије двадесет година завршили богословију.
Послије Свете Литургије припремљена је трпеза љубави. У својој пригодној бесједи Епископ моравички Г. Антоније се захвалио Преосвећеном  владици Фотију на братској љубави и благослову да се бивши матуранти саберу и заједно одслуже Литургију у манастиру гдје су започели своје богословско образовање.
Епископ Фотије је поздравио све присутне и упознао их са животом и радом Богословије Света Три Јерарха при манастиру Крки.

петак, 8. јул 2011.

ПОСЈЕТА ЕПАРХИЈИ ДАЛМАТИНСКОЈ


Приликом повратка из манастира Гомирја (Епархија горњокарловачка) за манастир Тврдош 07. и 08. јула 2011.г., умировљени Епископ захумско-херцеговачки Г.Г. Атанасије у пратњи јерођакона Порфирија посјетио је Епархију далматинску. Епископ Атанасије је обишао Епархијски двор и цркву светог Спаса у Шибенику, затим храмове у Скрадину, манастире Крку и Драговић и храм Успења Пресвете Богородице у Имотском. Приликом ове посјете домаћин Епископ далматински Г.Г. Фотије је упознао госта са животом и радом Епархије далматинске и са животом вјерног народа који се бори за опстанак на својим вјековним огњиштима.
Епископу Атанасију су ове прилике веома добро познате, јер је и сам био на челу многострадалне Епархије херцеговачке и он је својим великим подвигом почео да ту епархију васкрсава послије ратних страдања. Његова посјета је велики благослов за Цркву у Далмацији која се такође подиже из пепела, а владика Атанасије је видјевши то васкрсење у сваком храму на себи својствен начин молитвено ускликнуо: „Кто Бог велиј, јако Бог наш, ти јеси Бог творјај чудеса“.

четвртак, 7. јул 2011.

ПАРОХИЈА КИСТАЊЕ II

    

ПАРОХИЈА КИСТАЊЕ IIСПЦО и Управа парохије у Кистањама

јереј Станко АнтићЋалићи 3
22305 Кистање
Моб.:092/131-08-70
Тел: 022/643-154
email:Parohija Kistanje II

 
  

ХРАМ СВ. КИРИЛА И МЕТОДИЈА (1888.)
САГРАЂЕН ЗА ВРИЈЕМЕ ЕПИСКОПА СТЕФАНА КНЕЖЕВИЋА А ПОД ВОДСТВОМ КАСНИЈЕГ ЕПИСКОПА НИКОДИМА МИЛАША, У ВРИЈЕМЕ ЧИЈЕГ ЕПИСКОПОВАЊА ЈЕ ХРАМ И КАНАЧНО ЗАВРШЕН. У ПОСЉЕДЊЕМ РАТУ ПРЕТРПИО МАЊА ОШТЕЋЕЊА.
 
 
 
  
 
 

среда, 6. јул 2011.

Požar na postaji Kistanje pod nadzorom


02.07.11.   Starost: 4 dan(a)
Požar na postaji Kistanje pod nadzorom
Veliki požar buknuo je oko podne u Kistanjama pokraj Knina. Planuli su drveni pružni pragovi poslagani uz željezničku prugu. U jednom trenutku vatra je zaprijetila i kućama. Ugrožene su bile i zgrade željezničke postaje te obližnjeg pogona za reciklažu. 

U gašenju su sudjelovali vatrogasci iz Knina, Drniša, Kistanja, Ervenika, Dubravice, Zatona, njih 19 s 9 vozila.

Na mjesto požara upućena su dva kanadera. Tek uz pomoć zračnih snaga gasitelji su vatru uspjeli staviti pod kontrolu.  

Požar još nije ugašen, no više nema opasnosti od njegova širenja. Vatrogasci će i dalje dežurati na terenu. Očekuju da će vatra tinjati sljedećih nekoliko dana.

 

Основни подаци о мени

Моја слика
IVOŠEVCI, REPUBLIKA HRVATSKA
Ивошевци су насељено мјесто код Кистања, у Далмацији, Републици Хрватској. Припадају општини Кистање у Шибенско-книнској жупанији. Ивошевци су смјештени на десној обали Крке, у области званој Буковица. Према попису из 1991, Ивошевци су имали 977 становника, од тога 956 Срба, 1 Хрвата, 3 Југословена и 17 осталих. У Ивошевцима се налази православна црква Св. Јована Крститеља из 1937. године. Ту су и остаци старог римског логора Бурнум. Презимена Булегић — Православци Бунчић — Православци Вујасиновић — Православци, славе Св. Стефана Грчић — Православци Дражета — Православци Корлат — Православци Королија — Православци Кутлача — Православци Манојловић — Православци Масникоса — Православци Медић — Православци Милиновић — Православци Николић — Православци Петројевић — Православци Рашић — Православци Рељић — Православци Ступар — Православци Тишма — Православци Траживук — Православци Угрчић — Православци Држава Хрватска Жупанија Шибенско-книнска жупанија Општина Кистање Географски подаци Географске координате 44° 01′ 05" СГШ 15° 58′ 19" ИГД Временска зона централноевропска: UTC+1