Миса за Павелића у Сплиту

четвртак, 29. дец 2011, 12:54 -> 13:48

RTS

Миса задушница за усташког поглавника и ратног злочинца Анту Павелића одржана је у Сплиту. Свештеник Вјенцеслав Кујунчић, који је служио мису, рекао да се "данас не може славити шта се хоће и да ће доћи дан када ни Фрањо Туђман неће смети да буде помињан".

У Сплиту је одржана миса задушница за усташког поглавника и ратног злочинца Анту Павелић, док су припадници Хрватске чисте странке права (ХЧСП) у Слуњу одржали, дан раније, комеморацију усташком злочинцу и команданту Црне Легије Јури Францетићу.

Како јавља Индекс.хр, мису за Павелића синоћ је служио свештеник Вјенцеслав Кујунџић, а присуствовало јој је око 200 мушкараца, чланова ХЧСП-а, али и Хрватске сељачке странке и ХДЗ-а од којих су многи учесници бројних протеста за генерале Готовину или Норца.

Свештеник Кујунџић, у цркви Светог Јосипа на Мертојаку, рекао је да се "данас баш и не може славити што се хоће и да ће, како је почело, доћи дан када ни Фрањо Туђман неће смети да буде помињан".

Наставак обреда протекао је по уобичајеној процедури. Мисе за Павелића у Сплиту се већ традиционално одржавају, а иако се надбискупија тог града није службено изјашњавала, у црквеним круговима кажу да се миса задушница може служити за било кога, па тако и за Павелића.

Због тога се такви верско-политички обреди уприличују на годишњицу Павелићеве смрти.

Хрватски интернет портал наводи да се мисе за Павелића одржавају на згражање великог дела јавности, којој је миса за поглавника у супротности са цивилизацијским достигнућима.

Адолф Хитлер и Анте Павелић

"Иако је у историји остао забележен као изразито негативна појава, Павелић и даље ужива респект поклоника и подршку широких народних маса, и поред тога што је Хрватима довео краља из Италије и за столом се, без по муке, одрекао Далмације па тако и Сплита, који га се ипак сваке године сети", истичу на Индекс.хр.

Анте Павелић био је на челу квинслиншке Независне демократске Хрватске, а која ће у историји остати упамћена по зверствима и геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима, због жеље њеног руководства да створи етнички чисту државу.

На територији НДХ основано је неколико концентрационих логора, од којих је најпознатији био у Јасеновцу. 

Хрватски медији су објавили и обележавање 69. годишњицу смрти усташког ратног злочинца Јуре Францетића у Слуњу.

Јуре Францетић

Неколико десетина ХЧСП-оваца, који су се са транспарентима и заставама с усташким грбом окупили на месту где је стајала спомен плоча Францетићу, растерала је полиција која је легитимисала присутне.

Францетић је био командант злогласне Црне легије која је водила жестоке борбе с партизанима, а била је позната по изразито окрутном поступању према српским цивилима.

Крајем децембра 1942. година партизани су му оборили авион који се срушио у селу Мочиле код Слуња, где су га линчовали сељаци. Убрзо после тога је и умро.

ЖИТИЈЕ СВЕТОГ СПИРИДОНА ЧУДОТВОРЦА

25/12. децембар

ЖИТИЈЕ СВЕТОГ СПИРИДОНА ЧУДОТВОРЦА

Острво Кипар беше и место рођења и место службовања овога славнога светитеља. Рођен од простих родитеља, земљорадника, и он би и оста прост и смеран до смрти своје. Ожени се у младости, и имађаше деце. А кад му жена умре, он се сав предаде служби Богу. Због свог особитог благочешћа би изабран за епископа у граду Тримифунту. Но он и као епископ не промени прости начин живљења, трудећи се сам лично око своје стоке и обрађујући земљу. На себе врло мало употребљаваше од плодова труда свога, већи, пак, део раздаваше бедним људима. Божјом силом показа чудеса велика: низведе дажд у сушно време, заустави ток реке, васкрсе неколике мртваце, исцели цара Констанса од тешке болести, виде и чу ангеле Божје, прозираше у будуће догађаје и у тајне срца људског, обрати многе вери правој итд.

Учествоваше на Првом васељенском сабору у Никеји, и својим простим, но јасним исповедањем вере, као и чудесима моћним, поврати многе јеретике у Православље. Беше тако просто одевен, да када једном на позив царев хтеде ући у царски двор, војник мислећи да је неки просјак, удари му шамар. Кротки и незлобни Спиридон окрете му и други образ. Прославивши Бога чудесима многим и користивши много, како појединцима, тако и целој Цркви Божјој, упокоји се у Господу 348. године. Његове чудотворне мошти сада на острву Крфу, и дан-данас прослављају Бога многим чудесима.

ПРОСЛАВА СВЕТОГ СПИРИДОНА У СКРАДИНУ

На празник светог Спиридона Тримитунског (25.12.2011.г.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије служио је Свету Литургију у Скрадину. На Светој Литургији саслуживали су игуман манастира Крупе Гаврило (Стевановић) и игуман манастира Драговића Варсонуфије (Рашковић), јереј врлички Борис Медак и епархијски протођакон Дајан Трифуновић.

Епископ Фотије је после Свете Литургије пререзао славски колач и одликовао граматом признања дугогодишњег црквењака скрадинске парохије Саву Павасовића, због верности и оданости својој Цркви.

На крају је надлежни свештеник скрадински протонамесник Саво Миланковић приредио трпезу љубави за све госте у просторијама Ц.О. Скрадин.

U općini Gračac 60 domaćinstava živi bez struje

Samo nekoliko kilometara dalje od gračačkih sela bez struje, Deringaja, Tomingaja i Ajderovca, vrte se punom parom četiri vjetroturbine koje električnom energijom mogu opskrbiti brojna kućanstva.

Mrakom obavijena gračačka sela još će jednu dugu ličku zimu provesti uz svjetlost svijeća i petrolejki. Službeno, bez blagodati električne energije na području općine Gračac živi 60 domaćinstava. Taj bi broj sasvim sigurno bio i veći kada bi se uračunali svi oni koji u svoj zavičaj povremeno navrate. Možda bi i oni koji su samo u prolazu ostali, zadržali se duže, kada bi mogli upaliti električnu sijalicu, uključiti frižider, pogledati televiziju...

U ovom dijelu svijeta, odakle je potekao i Nikola Tesla koji je dao ogroman doprinos suvremenoj civilizaciji, jedinu svjetlost u gustoj tmini po pustim seoskim ulicama između povratničkih kuća daje nebeski trag mjesečine. Samo nekoliko kilometara dalje od gračačkih sela bez struje, Deringaja, Tomingaja i Ajderovca, nalazi se tzv. energija budućnosti. Naime, na predjelu Velika Popina, na obroncima uz odvojak ceste Gračac-Knin prema Srbu, rade četiri vjetroturbine, svaka snage 2,3 megavata, odnosno ukupne snage 9,2 megavata.

Investicija je to vrijedna 16 milijuna eura, dovoljna za opskrbu minimalno 8.000 kućanstava. Šire područje Zadarske županije, kome ovaj lički kraj pripada, vodeće je u Hrvatskoj po proizvodnji energije iz obnovljivih izvora. Hrleći prema Evropi i evropskim standardima energetske učinkovitosti, Zadarska županija zaboravlja na mrak nedaleko visoko uzdignutih vjetrenjača.

Zavičaj velebitske bure

Nadajući se prosperitetu svoje općine, najveće po površini u Hrvatskoj, načelnik Gračaca Goran Đekić ideju izgradnje vjetroturbina i vjetroparkova čvrsto je podupirao od samog početka. Najavljivao je tada kako će za nekoliko godina, zahvaljujući prirodnim resursima općine, ona postati vodeća u Lici. Jedan od kapitalnih projekata koji bi općinu pomakao s dna bile su upravo vjetroelektrane. Od tada prolazi i peta godina, a slika Gračaca nije se bitno promijenila, osim vjetrenjača koje su prošle godine počele s radom.

Jedinice lokalne samouprave i država od prodaje električne energije proizvedene u vjetroelektranama ostvaruju financijsku korist od rente koja iznosi tri posto od ukupno ostvarenih prihoda, s time da se prihod dijeli na dva jednaka dijela: 1,5 posto ide općini i isto toliko državi.

- Nisam zadovoljan prihodima koje općina dobiva od vjetroelektrana u Velikoj Popini. Kada je sve to počelo, pomislili smo – odlično. Pošto nam ne idu neki drugi proizvodni pogoni, barem da imamo koristi od vjetra što ga skoro svakodnevno imamo u izobilju. Tada se govorilo da bi renta iznosila tri posto, onda je reagirala država i izmjenom zakona smanjila rentu i ona je pala na svega 1,5 posto. U prijevodu, mjesečno dobijemo samo oko 20.000 kuna. To je malo, solidan bi prihod bio tri do pet posto - ističe načelnik Đekić.

- Cijeli projekt izgradnje vjetroparka u Velikoj Popini trebao se brže ostvarivati. Sve je bilo usporeno i u jednom je trenutku čak stalo, jer navodno HEP nije mogao primiti toliku količinu proizvedene električne energije. Sada kada je sve nekako krenulo, općina ima minimalnu, tek neznatnu korist - žali se Đekić.

Podnožje Velebita, prostor Bukovice, Ravni kotari, obalno područje i otoci idealne su lokacije za mogućnost iskorištavanja vjetra. To područje nije samo zavičaj velebitske bure, već je otvoreno i strujanjima sjeverozapadnog vjetra, maestrala.

- Lokacija Velika Popina jedna je od najvjetrovitijih, s najkvalitetnijim vjetrom, što su pokazali rezultati višegodišnjih mjerenja. Za prvu godinu dana proizveli smo prosječno 3.000 sati u maksimalnom opterećenju, što bi bilo dovoljno energije za 15.000 do 20.000 kućanstava ako uzmemo da je prosječna potrošnja domaćinstva u Hrvatskoj oko 1.000 kilovata - govori o razlozima za investiciju i rezultatima dosadašnjeg rada Jurica Prižmić, direktor Sektora za korporativno upravljanje i IT podršku Dalekovoda d.o.o., koji je u suradnji s firmom Velika Popina d.o.o. investirao u vjetroturbine u blizini Gračaca. Prižmić najavljuje da Dalekovod d.o.o. planira na široj lokaciji investirati u vjetroelektrane za još 50 dodatnih megavata.

Nema ni ptica

- Uspješnost projekata izgradnje vjetroelektrana ne ovisi samo o kvaliteti vjetra, nego i o stanju elektroenergetske infrastrukture za preuzimanje proizvedene energije. Na mnogim vjetrovitim lokacijama potrebne su velike investicije da bi se proizvedena energija vjetra povezala sa standardnim elektroenergetskim sustavom. Nažalost, sve to u južnoj Dalmaciji projekte vjetroparkova čini još skupljima - kaže Prižmić.

Osim na megalokaciji Velika Popina, postavljanje vjetroelektrana predviđeno je još kraj Otrića i Bruvna, ukupno 30 do 40 velikih vjetrenjača. Međutim, Goran Đekić razmišlja da li da uopće podrži te projekte pod postojećim uvjetima.

- Normalno je da je interes lokalne zajednice što veći broj vjetrenjača zbog veće koristi od rente. Međutim, u postojećim okvirima to ne možemo ostvariti - kaže Đekić.

Stanovništvo Velike Popine već se saživjelo s novim susjedima – vjetrenjačama. Prizor je to koji im bar na prvi pogled dočarava civilizaciju 21. vijeka i život drukčiji od njihovog preživljavanja u pustoj Lici, gdje se zimi čuje samo fijukanje vjetra i zavijanje vukova s Velebita. U toj divljini ne čuje se ni buka koju vjetrenjače stvaraju. Po poljima nema ni mrtvih ptica, koje su obično žrtve elisa ovog suvremenog sustava vjetroturbina.

- Lijepo svijetle u ovom mraku. Kada je vjetar jači, jedna glasnije ronda. Vidjeli smo tek dvije-tri mrtve ptice po poljima. Gdje nema naroda i dječjeg smijeha, nema ni ptica - rezignirano govore mještani Velike Popine.

Paulina Arbutina

МАНАСТИРИ КРУПА И КРКА ДОЖИВЉАЈИ ЗА ПАМЋЕЊЕ

Био сам разочаран када нас је погоршање времена потјерало с плаже и расхладило море. Размишљали смо хоћемо ли остати у апартману у Водицама или ћемо се вратити кући. Не знам коме је пало на памет да прекинемо досађивање пред ТВ-ом и одемо некуда на излет. Размишљали смо о Корнатима и слаповима Крке. На излетничким бродовима за Корнате била је гужва. Било је немогуће укрцати се на неки од њих осим у Задру и Биограду, а то нам је било далеко. Слапови Крке су отпали када смо израчунали колико коштају улазнице за наше двије четверочлане обитељи.

Гдје је реклама за манастир Крка?

Одлучили смо отићи особним аутомобилима до Рошког слапа али смо залутали. Из Водица преко села Гаћелеза и Крковића није лако погодити пут према Рошком слапу јер путоказа готово и нема. Тако смо се возили, возили... и наједном се нађемо у Кистањама. Одлучили смо попити каву и вратити се у Водице али тада угледамо путоказ за манастир Крку. Па кад смо већ ту... идемо видјети манастир Крку. О том повијесном здању нисмо знали практично ништа па је наше изненађење и одушевљење оним што смо видјели и доживјели тим веће. Разгледали смо цркву и катакомбе испод манастира, а онда смо открили невјеројатно лијепо шеталиште уз ријеку Крку стотињак метара од манастира. Лијепо одржава и уређена стаза дуга је мало више од пола километра. Уз њу је неколико клупа, а на пашњаку уз њу пасу коњи. Стољетно дрвеће, врбе чије се крошње надносе над зелене воде ријеке Крке дословно су нас зачарали. Питали смо се зашто у Водицама нигдје није могуће добити информацију о постојању те љепоте? Штета је што нигдје у близини манастира Крка нема чак ни неког импровизираног угоститељског објекта у којем би било могуће попити каву и освјежити се.
Шетајући уз Крку чули смо од групе младих људи која сједила на једној од клупа да намјеравају посјетити и манастир Крупу. Питали смо их гдје се он налази. Објаснили су нам да је удаљен двадесетак километара, да дио пута није асфалтиран али да вриједи потрудити и да се има што видјети.
Како смо били одушевљени манастиром Крка, а дан је тек започео одлучили смо кренути преко Ервеника према Каштелу Жегарском и манастиру Крупи. Од Кистања до Ервеника цеста је била одлична, а оних 4 – 5 километара неасфалтираног пута од Ервеника према Каштелу Жегарском није био никакав проблем. Асфалта нема али је та дионица одлично одржавана па смо је савладали без потешкоћа. Што више било је угодно осјетити како смо се возили некада када је било више неасфалтираних него асфалтираних путова. Први лијепи доживљај био је пријелаз преко ријеке Зрмање. Стали смо с друге стране моста и освјежили се у бистрој води која је напросто мамила на купање. Штета што је ту Зрмања плитка па смо могли само гацати плићаком. Десетак минута касније уживали смо у невјеројатној љепоти природе око манастира Крупе, а приуштили смо си и незаборавно купање у смарагдним водама ријеке Крупе. Шетња до слапа који хучи мало више од једног километра узводно од моста преко Крупе била је прилично напорна јер нема уређених стаза али се труд итекако исплатио.

Купање покрај Крупе

Окупали смо и под слапом, а онда освјежени пошли разгледати манастир. Тај је манастир старији од манастира Крка. Погледали смо цркву и одушевили се манастирским двориштем пуним зеленила усред којега је мала фонтана. Били смо помало збуњени када нас је љубазна домаћица манастира позвала да погледамо изложбу манастирског културно – повијесног блага, икона, упорабних предмета и црквене одјеће. Нисмо знали да тако нешто уопће постоји. Домаћица нам је објаснила да је у манастир враћена трећина његове ризнице која је однијета тијеком Домовинског рата и да је уз помоћ министарства културе РХ уређен стални постав. Разгледавање самостана и изложбе коштало нас је свега двадесетак куна. Пуни дојмова изашли смо из самостана и угледали оно што нам је мањкало у манастиру Крка – скромни али лијепо уређени угоститељски објект на сред ливаде! Сјели смо у дебелу хладовину големих топола, слушали жубор Крупе и освјежили се соковима, пивом и кавом. Дословно нам се није дало отићи с тог прекрасног мјеста. На повратку схватили смо колико су манастири Крка и Крупа заправо близу Водицама, колико смо обогатили свој одмор и колико бисмо били закинути да возећи се из Водица према Рошком слапу нисмо забуном скренули лијево умјесто десно.
Искористио бих вашу занимљиву рубрику Био сам ту да изразим своје одушевљење оним што смо видјели и доживјели те разочарање због чињенице да у Водицама и Шибенику нисмо добили баш никакву информацију о постојању тако лијепих и вриједних сакралних објеката и природних љепота.

Ваш вјерни читатељ Давор Радуловић, Шибенчанин са сталном адресом у Детроиту.

преузето са: http://mok.hr