ХРАМОВНА СЛАВА У КИСТАЊАМА

ХРАМОВНА СЛАВА У КИСТАЊАМА

       На дан светих равноапостолних Кирила и Методија (24.05.2012.г.) просветитеља и учитеља словенских Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у Кистањама, уз саслужење архимандрита Германа игумана манастира Крке, настојатеља манастира свете Лазарице јеромонаха Симона (Кузмановића), протонамјесника Миле Савичића пароха равнокотарског,  јеромонаха Херувима (Ђермановића) сабрата манастира Крке и јереја Слађана Тубића другог пароха кистањскога.

Након Свете Литургије извршено је резање славскога колача и помен свим ктиторима и приложницима светога храма. Светој Литургији присуствовао је велики број мјештана.

У својој бесједи Епископ Фотије је говорио о важности празника Вазнесења Господњега и о значају Светих учитеља словенских Кирила и Методија. Они су живјели у деветом вијеку, а своју мисију међу Словенима започели су  на позив моравскога кнеза Растислава и византијског цара Михаила III Комнина, те је тако почело просвећење словенских народа Христовим Јеванђељем. Епископ је истакао значај живота у Цркви, рекавши да народ треба да се врати својој Цркви јер ће једино на тај начин сачувати свој идентитет.

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У МАНАСТИРУ
КРКИ

       У недељу мироносица (29.04.2012.г.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крки уз саслужење братства манастира. У својој беседи Епископ Фотије је нагласио значај литургијскога живота и активног учешћа у животу Цркве свакога православног хришћанина, јер кроз богослужење саживљавамо и оживотворавамо васкрслога Христа.

Богослужење свете, саборне и апостолске Цркве јесте наша радионица спасења због тога што се једино кроз Литургију у виду Тела и Крви Христовe сусрећемо са распетим, васкрслим, вазнесеним Христом.

свети Нектарије Егински
ХРИШЋАНИН УВЕК ТРЕБА ДА ЈЕ ПЛЕМЕНИТ

Хришћани имају призив, сходно заповестима Божијим, да буду свети и савршени.

Савршенство и светост се прво појављују у души, као радост, која прожима мисли, осећања, речи и дела хришћана. Благодат Божија их прожима из душе, уобличавајући и њихов спољашњи карактер.

Хришћанину приличи да је љубазан са свима. Његове речи и дела треба да буду надахнута Духом Светим, Који обитава у њему. Тако он својим животом и љубављу према ближњима прославља Име Божије.

Ко је умерен у речима, умерен је и у делима. Ко пази на речи које треба изговорити, када и где, пазиће и на своју делатност, руковођен врлином и побожношћу.

Благословене речи хришћанина одликују се искреном побожношћу. Такве речи у души рађају љубав, доносећи мир и радост. Насупрот томе, непобожна реч рађа мржњу, раздор, завист, сукобе и ратове.

Треба, дакле, увек да будемо побожни. Никада из наших уста не треба да изађе зла реч, реч која није осољена благодаћу Божијом. Наше речи треба да буду увек речи добра, речи које сведоче Христа и доприносе духовном добру.

са грчког превео:
Епископ далматински Фотије