недеља, 22. јануар 2012.

БЕСЕДА ЊЕГОВОГ ПРЕОСВЕШТЕНСТВА Г. Г. ФОТИЈА НА СВЕТОГ САВУ


ПРОСЛАВА СВЕТОГ САВЕ У СПЛИТУ
По већ устаљеној традицији у недељу пред светог Саву (22. 01. 2012. год.) у Црквеној општини Сплит се прославља свети Сава, први Архиепископ српски.
Тим поводом Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Г. Фотије служио је свету Архијерејску Литургију уз саслужење свештенства Епархије далматинске у Сплиту.
После свете Литургије, одржан је светосавски програм, који су припремила деца, полазници православне веронауке из Сплита. После изведеног програма, сви учесници су добили светосавски пакетић и иконицу светог Саве.
На крају прославе за све госте је припремљена трпеза љубави у просторијама Црквене општине Сплит.
Description: F:\MOVIE\web\Images\P1.jpg

- Сплит, 22. 01. 2012. године -
Драга браћо и сестре,
Ево нас на почетку светосавске недеље када СПЦ и православни Срби широм света прослављају свога првог просветитеља и учитеља светог Саву. У току ове светосавске недеље ће се одржати многе беседе, многе академије и дечије приредбе у спомен светом Сави, јер је он поставио темеље самосталности наше Цркве 1219. године, поставши први Архиепископ српски. Свети Сава уз то поставља темеље и српске државе, пошто је крунисао свога брата Стефана за првог краља Србије.
Ми Срби, ако почнемо говорити о Цркви – ту је свети Сава; ако ли о српској држави – исто тако. Није чудо што светог Саву славе сви Срби од мора до Дунава, а сада и преко океана. Свети Сава је наш духовни отац, који је читав српски народ привео Христу – Богу Живоме и Истинитоме. Није свети Сава заменио Христа, како неки неупућени или злонамерни говоре о њему, већ управо супротно – он је читав наш народ привео у Цркву Бога Живога и охристовио његово биће. Свети Сава је довршио крштење Срба, које је почело у време словенских апостола Кирила и Методија, крстивши и наш језик, нашу ћирилицу и целокупну српску културу и просвету. Због тога не говоре истину они који Цркву карактеришу као конзервативну и мрачну установу. Духовно и просветитељско дело светога Саве, а и многих других светитеља из рода нашега потврђују управо супротно. Сви они су својим радом просвећивали српски народ истинском, таворском светлошћу, која је обасјала свет од Господа славе на Преображење. Свети Сава и свети из рода нашега су ту таворску светлост својом вером и учењем излили у срца и душе нашег народа, и ево она и данас светли у нама.
Све чему нас је учио свети Сава и чему нас учи наша православна вера је прожето божанском светлошћу и истином и у њој нема ниједне мрље ни боре. Свети Сава нас је учио да идемо уским путем који води у живот вечни, а то је јеванђелски пут љубави према Богу и љубави према ближњима. Тај крстолики пут је доказ да ли неко у овом свету иде путем Христовим и да ли је истинити ученик Христов. Сваки онај који не проповеда науку јеванђељске љубави је, библијским језиком речено, лажни пастир, лажни пророк и учитељ.
Свети Сава постајући монах на Светој Гори оснива манастир Хиландар, у којем се до дана данашњег узносе молитве за многострадални род српски и тако ће, ако Бог да и Пресвета Богородица, бити до краја века и света. Хиландар је најочигледнији доказ да нас свети Сава није оставио, већ да се и сада са небеса брине о нама. Нама Србима је све од светог Саве и светосавско – и вера и Црква и школа, а на нама је само да то очувамо.
Док ми данашњи Срби идемо путем светог Саве, можемо рећи да идемо правим путем, крстоликим путем, јединим путем који води у живот вечни. После светог Саве, свети цар Лазар ће пред Косовску битку 1389. године - када су Срби на Косову бранили не само Србију, него и културну Европу од османлијског освајања – изрећи велику истину да је «земаљско замалена царство, а небеско увек и до века». Та истина је јеванђељска истина. Она нас позива да подигнемо своје главе горе према небу, према Царству небеском. Тамо су данас сви наши свети преци на челу са светим Савом и светим Симеоном, царем Лазарем и косовским мученицима, светим владиком Николајем жичким и охридским, авом Јустином Ћелијским, а дубоко верујемо да је међу њима и наш блаженопочивши Патријарх Павле. Патријарх Павле нас је у наше време најчешће позивао да се сећамо својих светих предака и да се угледамо на њихов свети живот.
Православни Срби у Далмацији, а посебно у граду Сплиту су везани за светог Саву и зато су му пре Другог светског рата основали овај велики храм, који на жалост ево већ седамдесет година није завршен. Ми се молимо Богу и светом Сави да благослове довршење овог храма на добро људи који ће у ову светињу долазити, без обзира на веру или нацију. Искрено се надамо да ће надлежне институције града Сплита и Хрватске државе коначно дати пуну сагласност како би почела изградња пројекта. Тако би, уз помоћ Божију, коначно могли да видимо кров на овој мученичкој цркви, која као отворена рана стоји у срцу старог града Сплита. Верујемо, када би се овај храм завршио, да би био украс и понос овоме граду и читавој Далмацији.
Дај Боже да ове наше скромне речи дођу до срца људи који треба да одобре даљи наставак радова на храму светог Саве, па да онда сви заједно учинимо велико дело и довршимо ову цркву светога Саве на добро, како православних Срба, тако и читавог града Сплита.
Честитајући вам празник светог оца нашег Саве, потрудимо се да будемо јединствени и да живимо у братској слози и љубави са свима људима, јер је то наша етика светосавља и православља.
Живели и Бог вас благословио.
Description: F:\MOVIE\web\Images\P1.jpg

Нема коментара:

Постави коментар

Основни подаци о мени

Моја слика
IVOŠEVCI, REPUBLIKA HRVATSKA
Ивошевци су насељено мјесто код Кистања, у Далмацији, Републици Хрватској. Припадају општини Кистање у Шибенско-книнској жупанији. Ивошевци су смјештени на десној обали Крке, у области званој Буковица. Према попису из 1991, Ивошевци су имали 977 становника, од тога 956 Срба, 1 Хрвата, 3 Југословена и 17 осталих. У Ивошевцима се налази православна црква Св. Јована Крститеља из 1937. године. Ту су и остаци старог римског логора Бурнум. Презимена Булегић — Православци Бунчић — Православци Вујасиновић — Православци, славе Св. Стефана Грчић — Православци Дражета — Православци Корлат — Православци Королија — Православци Кутлача — Православци Манојловић — Православци Масникоса — Православци Медић — Православци Милиновић — Православци Николић — Православци Петројевић — Православци Рашић — Православци Рељић — Православци Ступар — Православци Тишма — Православци Траживук — Православци Угрчић — Православци Држава Хрватска Жупанија Шибенско-книнска жупанија Општина Кистање Географски подаци Географске координате 44° 01′ 05" СГШ 15° 58′ 19" ИГД Временска зона централноевропска: UTC+1