четвртак, 2. јун 2011.

Декларација Пете међународне конференције о Јасеновцу

конференције о Јасеновцу

ШтампајЕ-пошта
Wednesday, 25 May 2011
             Пета међународна конференција о Јасеновцу
   24-25. мај 2011. г.
   Бања Лука


ДЕКЛАРАЦИЈА
ПЕТЕ МЕЂУНАРОДНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ О ЈАСЕНОВЦУ,
ПОСВЕЋЕНЕ ГЕНОЦИДУ ПОЧИЊЕНОМ НАД СРБИМА, ЈЕВРЕЈИМА И РОМИМА ТОКОМ
ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА У НЕЗАВИСНОЈ ДРЖАВИ ХРВАТСКОЈ 
1)     Пета међународна конференција о Јасеновцу,
-   полазећи од неоспорних чињеница да се у данашњој Републици Хрватској намјерно и систематски затире сећање на геноцид који су власти квислиншке Независне Државе Хрватске (која је укључивала и подручје данашње Босне и Херцеговине, посебно муслимане прозване „цвијећем хрватског народа“) током Другог светског рата починиле над Србима, Јеврејима и Ромима;
-  имајући у виду да се у хрватским јавним гласилима и квази историјским радовима, не само прећуткују, него и радикално умањују жртве овог геноцида, нарочито у Јасеновцу и њихов број своди на само 40 000 убијених Срба, Јевреја и Рома, као што је то у својству историчара, чинио и први предсједник независне Републике Хрватске Фрањо Туђман;
-   имајући на уму да су усташе као починиоци злочина геноцида у Независној Држави Хрватској, укључујући и Анту Павелића, данас у Хрватској од стране веома утицајног десног крила историографије представљају као борци за национално ослобођење и независну Хрватску на тзв. темељу историјског и државног права хрватског народа;
- будући да историјски доказан геноцид над сррпским, јеврејским и ромским народом никада није био предмет примјерене политичке осуде ни у титовој комунистичкој Југославији, ни у данашњој Републици Хрватској и да хрватски народ никада није прихватио одговорност за геноцид који је у његово име почињен, како је то иначе урадио немачки народ за холокауст који су у његово име извршили нацисти, а да ни Римокатоличка црква није осудила злочине геноцида у НДХ као што је осудила злочине на другим европским стратиштима у Другом свјетском рату и извинила се због учешћа неких њених представника у њима;
- будући да власти Народне Социјалистичке Републике Хрватске, као федералне јединице у оквиру ФНРЈ односно СФРЈ, и данашње Републике Хрватске, као независне државе, никада нису понудиле и исплатиле обештећење жртвама геноцида и њиховим потомцима;
- будући да стратишта на којима су жртве овог геноцида биле мучене, масакриране и убијане и масовне гробнице у које су бацане и без дужног поштовања и примјереног обреда покопане, до данас нису на ваљан начин обиљежени и заштићени;
- будући да су Анте Павелић и многи његови доглавници по окончању рата побјегли из Независне Државе Хрватске, користећи тзв. пацовске канале, укључујући и помоћ појединих ватиканских клирика и прелата, те да многима од њих није суђено у земљи, што би хрватски народ довело до признања непојмљивих злочина почињених у његово име и моралног просветљења и прочишћења;
2)    имајући све то на уму, Пета међународна конференција о Јасеновцу закључује:
- да су злочини усташа над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог светског рата у Независној Држави Хрватској смишљен и планиран геноцид, онакав какав је дефинисан Конвенцијом о спречавању и кажњавању геноцида, усвојеном од стране Генералне скупштине Уједињених нација 9. децембра 1948. године,
- да је приликом провођења геноцида само у јасеновачком систему хрватских концетрационих логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома и неистомишљеника, мучено, пљачкано, силовано и потом убијано од стране Хрвата усташа 700 000 Срба, 23 000 Јевреја и 80 000 Рома, једино због тога што су припадали другом народу, вјери или раси;
- да је Независна Држава Хрватска била једина земља током Другог свјетског рата у којој су постојали концентрациони логори за истребљење дјеце у Старој Градишци, Јасеновцу, Уштици, Јабланцу, Јастребарском, Ријеци код Јастребарског, Горњој Ријеци код Крижеваца и Лобограду и да је у њима, према непотпуним истраживањима страдало 42. 791 српско дијете, 5. 737 ромске дјеце и 3. 710 јеврејске дјеце;
- да је злочин геноцида у Независној Држави Хрватској по својим размјерама најближи холокаусту који је у нацистичкој Њемачкој извршен над Јеврејима;
- да је током провођења овог геноцида, велики број Срба био принуђен да, зарад спаса голог живота, промијени свој национални и духовно-историјски идентитет и да се одрекне своје православне вјере и под присилом и смртном пријетњом прихвати римокатолицизам;
3)   полазећи од ових закључака, Конференција захтијева:
- да Република Хрватска, као држава хрватског народа, одлуком својих највиших органа, прихвати историјску и сваку другу одговорност за геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетског рата у Независној Држави Хрватској, укључујући и подручје Босне и Херцеговине;
- да се на достојан начин обиљеже и обезбиједе сва места злочина геноцида и чува успомена на његове многобројне жртве;
-  да се у цјелини сачува и одржава као споменик жртвама јасеновачки комплекс концентрационих логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома;
- да се утврди и спроведе програм заштите и уређења Спомен-подручја Доња Градина, који је наставак пројекта о уређењу Доње Градине из осамдесетих година XX вијека;
- да се у Републици Хрватској, Босни и Херцеговини, Републици Српској и Републици Србији одреди исти дан у знак сјећања на жртве геноцида у Независној Држави Хрватској – Србе, Јевреје и Роме;
- да се утврди и у разумном року исплати правична одштета жртвама овог геноцида и њиховим потомцима од стране Републике Хрватске.
Конференција очекује да међународна јавност, посебно државе антифашистичке коалиције Другог свјетског рата, подржи ову Декларацију о геноциду Независне Државе Хрватске, како би она, након седамдесет година чекања, угледала светлост дана.

Напомена Уредништва "Борбе за веру":
 Поводом усвајања Декларације о геноциду у Јасеновцу на Петој међународној конференцији о Јасеновцу, одржаној у Бањалуци, проф. др Србољуб Живановић дао је изјаву за "Радио Телевизију Републике Српске". Видео запис изјаве проф. Живановића може се погледати на следећем линку:http://rtrs.tv/av/player.php?id=3261&x=0Видео запис изјаве 
Последњи пут ажурирано ( Wednesday, 25 May 2011 )
 

Нема коментара:

Постави коментар

Архива чланака

Основни подаци о мени

Моја слика
IVOŠEVCI, REPUBLIKA HRVATSKA
Ивошевци су насељено мјесто код Кистања, у Далмацији, Републици Хрватској. Припадају општини Кистање у Шибенско-книнској жупанији. Ивошевци су смјештени на десној обали Крке, у области званој Буковица. Према попису из 1991, Ивошевци су имали 977 становника, од тога 956 Срба, 1 Хрвата, 3 Југословена и 17 осталих. У Ивошевцима се налази православна црква Св. Јована Крститеља из 1937. године. Ту су и остаци старог римског логора Бурнум. Презимена Булегић — Православци Бунчић — Православци Вујасиновић — Православци, славе Св. Стефана Грчић — Православци Дражета — Православци Корлат — Православци Королија — Православци Кутлача — Православци Манојловић — Православци Масникоса — Православци Медић — Православци Милиновић — Православци Николић — Православци Петројевић — Православци Рашић — Православци Рељић — Православци Ступар — Православци Тишма — Православци Траживук — Православци Угрчић — Православци Држава Хрватска Жупанија Шибенско-книнска жупанија Општина Кистање Географски подаци Географске координате 44° 01′ 05" СГШ 15° 58′ 19" ИГД Временска зона централноевропска: UTC+1