PressMagazin
12. 06. 2011
Veličanje Alojzija Stepinca iz usta pape Benedikta XVI samo je nastavak „pranja" biografije čoveka koji je osuđen zbog saradnje sa ustašama i koji nikada - pa čak ni na Solunskom frontu, gde je tvrdio da je ratovao, i to kao dobrovoljac - nije branio Srbe
Valjda su srpska javnost i srpska crkva toliko oguglale na veličanje Alojzija Stepinca, zagrebačkog nadbiskupa i kardinala tokom Nezavisne Države Hrvatske, da izjava pape Benedikta XVI, data pred nekoliko hiljada mladih Hrvata u verskom transu da je „blaženi" Stepinac branio Srbe, Jevreje i Rome nije ni komentarisana iz zvaničnih krugova Beograda.
U Zagrebu ovih dana na talasu vere probuđene dolaskom vrhovnog katoličkog poglavara iz petnih žila se upinju da dokažu da Stepinac nije bio zločinac kakvim su ga predstavile poratne komunističke vlasti, a zapamtio srpski narod iz Hrvatske, Bosne i delova Srbije. Tamo se to, doduše, podrazumeva još od ranih devedesetih, kada je nacionalizam „đonom" ušao na zagrebačka vrata, a Tuđmanova HDZ činila sve da pokaže da NDH nije bila baš toliko loša...
Poteže se, zato, često sada već čuvena legenda da je mladić iz Krašića prvi deo Prvog svetskog rata proveo kao italijanski vojnik, ali je potkraj sukoba odlučio da se prikloni Srbima, i da je čak ratovao rame uz rame sa srpskim herojima na Solunskom frontu. Što, otprilike, znači da je papa bio u pravu kada je pričao o Stepinčevoj odbrani Srba - doduše, ako se priča o 1918...
Ali, istoričar Milan Koljanin iz Instituta za savremenu istoriju, naš najbolji poznavalac kratkotrajne ali krvave istorije Nezavisne Države Hrvatske i stradanja Srba i drugog nekatoličkog življa u njoj, kaže za Pressmagazin da Alojzije Stepinac nije ni primirisao Solunskom frontu, a kamoli učestvovao u njegovom proboju, mada postoje podaci da jeste izrazio želju da to učini.
- Činjenica je da je Stepinac tada bio u italijanskom zarobljeništvu i da je, kao i mnogi drugi zarobljenici austrougarske vojske želeo da se prijavi u dobrovoljce. Želja mu nije ispunjena, jer se rat u međuvremenu završio, ali je ostala legenda koju je kasnije podsticala i zvanična vlast - objašnjava Koljanin. - Štaviše, prilikom izbora za zagrebačkog nadbiskupa, 1934. godine, saglasnost je dao i kralj Aleksandar, pri čemu mu je upravo ova legenda poslužila da u prvi plan istakne njegovo jugoslovensko opredeljenje. Kasnije, međutim, Stepinčevo dobrovoljstvo se više nije pominjalo.
"Jugosloven" - Na sletu u Brnu predstavljao je Kraljevinu SHS
Koljanin smatra da je papa Benedikt XVI samo nastavio politiku Svete stolice, koja je Stepinca 1998. godine proglasila za blaženika - još malo pa sveca.
- Odbranom lika i dela Alojzija Stepinca papa Benedikt XIV praktično je pokušao da opravda politiku Vatikana tokom Drugog svetskog rata i njegovog prethodnika, tadašnjeg papu Pavla Pija XII. A politika Svete stolice bila je takva da su sarađivali sa svima, uključujući i crnog đavola, samo da bi se skršio bauk komunizma.
Izrazito Stepinčevo antijugoslovenstvo, kako navodi Milan Koljanin, pokazalo se i pre rata, za vreme konkordata 1937. godine, a naročito prvih dana rata, u trenutku kada Kraljevina Jugoslavija još zvanično postoji. Već prvog dana kada Nemci ulaze u Zagreb, 10. aprila 1941. godine, Slavko Kvaternik, poznati zločinac nad Srbima još iz Prvog svetskog rata, proglašava stvaranje NDH, a tadašnji potpredsednik jugoslovenske vlade dr Vlatko Maček poziva vlasti banovine Hrvatske i članove HSS da podrže stvaranje ustaške države.
- Ovo je izuzetno značajno jer je, očigledno, reč o veleizdaji, s obzirom na to što Jugoslavija u tom trenutku, de fakto i de jure i dalje postoji. Već sutradan Stepinac će posetiti Kvaternika, a nesumnjivu podršku daće i Paveliću nekoliko dana kasnije, kada ovaj bude došao u Zagreb. Naravno, nije reč o kurtoaznoj ili protokolarnoj poseti, već je jasno i nedvosmisleno iskazao svoju podršku. Ta podrška će trajati sve do kraja NDH, bez obzira na to što će povremeno, u propovedima, osuđivati pojedine zločine ustaških vlasti - navodi Koljanin.
Za opelo spremni - Na sahrani ustaše Marka Došena
U radu Alojzija Stepinca, s vremena na vreme, jeste se pokazivala određena humanitarna delatnost, pre svega u odnosu na pokrštene Srbe. Činjenica je, ipak, da je imao saznanja o masovnim zločinima koje su ustaše činile nad pravoslavnim življem, Jevrejima i Romima. Ti povremeni, pojedini istupi, svakako, ne mogu da aboliraju činjenicu da je sve vreme podržavao takvu vlast.
U prilog ovoj tvrdnji ide i zapis iz „Dnevnika Diane Budisavljević", Austrijanke udate za Srbina, koja je tokom ratnih godina iz ustaških logora smrti spasla više od 10.000 nemoćne srpske dece. Ona je za taj svoj podvig - najveću humanitarnu akciju u porobljenoj Evropi za Drugog svetskog rata - dugo pokušavala da dobije podršku Alojzija Stepinca.
PROCES ZA VELEIZDAJU - "Istorija će mi suditi"
Suđenje Alojziju Stepincu održano je Pred Većem Vrhovnog suda NR Hrvatske od 9. septembra do 11. oktobra 1946. u Tkalčićevoj ulici u Zagrebu. Alojzija Stepinca je branio zagrebački advokat Zdravko Politea, koji je svojevremeno zastupao i Tita na „bombaškom procesu".
Stepinac je optužen zbog saradnje s vrhom ustaške države, susreta s Pavelićem i drugim ustaškim „časnicima", za pokrštavanje desetina hiljada Srba, za podstrek koji je ustašama pružao katolički kler, za govore u kojima podstiče na molitvu za Pavelića i protivnarodnog delovanja nakon rata. Branio se ćutanjem. Na kraju saslušanja, 3. oktobra, Stepinac je prekinuo ćutanje i održao svoj veliki govor.
Stepinac je pokrštavanje Srba nazivao neispravnim izrazom, jer se radi o verskom prelazu već krštenih ljudi. U završnoj reči Stepinac je ponovio da je na sve optužbe nevin, te da će istorija oceniti njegov rad.
Osuđen je na kaznu zatvora s prisilnim radom u trajanju od 16 godina, gubitak političkih i građanskih prava u trajanju od 3 godine. Kazna mu je kasnije preinačena na kućni pritvor.
- Odlazim kod nadbiskupa. Vrlo je suzdržan. Ne želi da se zainteresuje. Kaže da nema nikakvog upliva na vladu. Ispričao mi je da je zbog stana jedne Jevrejke bio kod nekog ministra. Taj mu je obećao da će žena moći da ostane u stanu, a sad je, uprkos tome, namerava izbaciti iz stana. Kažem mu da sam došla da tražim da spase jedan narod, a on mi priča o nekom stanu - piše Diana Budisavljević.
Milan Koljanin navodi da je Stepinac dosledno sprovodio zvaničnu politiku Vatikana, ali i da je pred Svetom stolicom branio interese NDH.
- Do vatikanskih zvaničnika su stizale optužbe o masovnim nedelima ustaša, ali je Stepinac takve optužbe odbacivao i predstavljao ih kao srbijansku propagandu. Nesumnjivo da je bio moralni pokrovitelj NDH, ali i svega što se u njoj odvijalo.
Tokom prvih meseci nakon oslobođenja, nove vlasti su se prema Stepincu odnosile taktički, u želji da ga pridobiju da podrži novu politiku. U tu svrhu često su isticane i njegove javne propovedi, u kojima je navodno osuđivao zločine. Sem toga, postojala je namera da se Katolička crkva u Jugoslaviji distancira u odnosu na Vatikan. Stoga se, tih dana, na skupovima često mogao videti u društvu najviših hrvatskih rukovodilaca.
- S jedne strane Stepinac je ostao dosledan Vatikanu u borbi protiv komunizma, a s druge, na videlo su počeli da izlaze strašni zločini kojima je, na neki način, bila pokrovitelj Katolička crkva sa njim na čelu. Već s jeseni 1945. godine, uoči izbora za Ustavotvornu skupštinu, a nakon jednog pisma kojim se Stepinac obratio svojoj pastvi procenjeno je da radi protiv interesa države i da mora biti osuđen.
Protiv Stepinca je, kako objašnjava ovaj istoričar, proces pokrenut 1946. godine, kada je obelodanjeno da ubacivane ustaške diverzantske grupe nalaze utočište u katoličkim samostanima, kada je otkriveno da se opljačkano zlato žrtava stradalih u Jasenovcu i drugim stratištima čuva na Kaptolu, što je nesumnjivo svedočilo o umešanosti Rimokatoličke crkve u masovne zločine. Koljanin zaključuje:
- U međuvremenu je pronađena i arhiva Ministarstva vanjskih poslova NDH, koja takođe teško tereti Stepinca i vrh Katoličke crkve da sve to predstavlja nepobitni istorijski dokaz o aktivnom učešću u zločinu, što ne može da opravda nijedan kasniji falsifikat.
Нема коментара:
Постави коментар