САБОР У МАНАСТИРУ КРУПИ,ПРОСЛАВА ПРАЗНИКА УСПЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У ШИБЕНИКУ

САБОР У МАНАСТИРУ КРУПИ

       Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије служио је на празник Успења Пресвете Богородице (28.08.2011.г.) Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крупи уз саслужење архимандрита Германа игумана манастира Крке, игумана Варсонуфија, игумана Гаврила те свештенства Епархија далматинске, сремске и банатске.

У својој беседи преосвештени владика је истакао значај празника као другог Васкрса. Црква прославља овај празник као сећање на узлазак Пресвете Богородице на небо што је и потврда Васкрсења Христовога и залог Васкрсења целе творевине Божије.

После Свете Литургије пререзан је славски колач и приређена трпеза љубави за све присутне. Светој Литургији је присуствовао велики број верника који су приступили Светој тајни Причешћа. Од угледних гостију били су присутни др Слободан Узелац, потпредседник Владе РХ, саборски заступник Ратко Гајица, начелник општине Обровац Анте Жупан и други представници српске локалне самоуправе града Обровца и Ервеника.

ПРОСЛАВА ПРАЗНИКА УСПЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ
У ШИБЕНИКУ

На овај Велики празник којем је посвећен Саборни храм у Шибенику, служена је Света литургија којој је присуствовао велики број вјерника како из Шибеника тако и из његове околице.

Свету Литургију су служили о. Милорад Ђекановић парох марковачки и надлежни парох о. Милорад Ђурђевић. Велики број вјерника, међу којима већи број дјеце, приступио је Светој тајни Причешћа, а по завршетку Свете Литургије пререзан је славски колач и благословено славско жито. Након тога у Црквеној општини Шибеник припремљен је славски ручак.

BEOGRAD 27. 08. 2011

PRESS

VIKILIKS - OBJAVLJENE POVERLJIVE AMERIČKE DEPEŠE, U KOJIMA KANADSKI GENERALI TVRDE:

„Oluja" ne bi uspela da su se Srbi branili

Vojna operacija „Oluja" nije nikakav herojski uspeh hrvatske vojske, a uspela je samo zato što su se Srbi povukli, stoji u izveštaju koji je američka ambasada u Zagrebu poslala u Vašington, a koji je prekjuče objavljen na sajtu Vikiliks.

Sajt Džulijana Asanža preplavljen je hiljadama poverljivih diplomatskih depeša iz Hrvatske u kojima američki zvaničnici govore o hrvatskoj unutrašnjoj i spoljnoj politici, stanju u privredi i turizmu, sve do bizarnih detalja, poput izveštaja o poseti američkih diplomata, svadbi u slavonskom mestu Đulovac, na kojoj je goste zabavljao orkestar sastavljen od Hrvata i Srba.

Prenoseći reči dvojice kanadskih oficira Alena Furanda i njegovog podređenog, pukovnika Balfura, američki zvaničnici u depeši iz 1995. godine pišu da je odluka o povlačenju Srba, a ne junaštvo u borbi, bio glavni ključ za hrvatsku pobedu, kao i to da su neke jedinice Hrvatske vojske izgledale kao bande razbojnika. U vreme „Oluje", američki senatori Mark Vorner i Džon Keri sastali su se u Kninu sa generalom Ivanom Čermakom i razgovarali o efektima vojne operacije, piše u izveštaju. Predstavnici UN upozorili su Vornera i Kerija da je „Oluja" bila brutalna, da su kršena ljudska prava i da je organizovano opsežno spaljivanje srpskih domova i sela. Međutim, Keri i Vorner su u svom izveštaju naveli da su videli samo nekoliko spaljenih kuća na području Knina.

Jedan kanadski posmatrač je primetio da je hrvatski vojnik pozirao za fotografisanje sa starijim Srbinom kao trofejom, a da je posle taj Srbin pronađen u obližnjem polju sa metkom u glavi, napisali su Amerikanci u svom izveštaju.

"Вечерњи лист": Ватикан преузео контролу над црквом у Хрвата

"Вечерњи лист": Ватикан преузео контролу над црквом у Хрвата

Saturday, 06 August 2011

SLUČAJ DAJLA: IZVANREDNO STANJE U HRVATSKOJ CRKVI          Papinski nuncij mons. Robert Casari preuzeo kontrolu nad Crkvom u Hrvata. Vatikan želi biti iznad hrvatskih zakona, a među biskupe i svećenike uvukao se strah Vatikan je preuzeo kontrolu nad Crkvom u Hrvatskoj, a među mnoge biskupe i svećenike uvukao se strah. Nitko više ništa ne smije poduzimati, komentirati ili izjavljivati o slučaju Dajla, jer će biti kažnjen najstrožim crkvenim kaznama, doznajemo iz naših izvora. Porečko-pulskom biskupu mons. Ivanu Milovanu zabranjena je bilo kakva komunikacija i pozvan je na poslušnost, kao i njegovu kancelaru vlč. Ivanu Jakovljeviću, koji je posljednjih dana javnost obavještavao o svim događajima u Istri. Unutarcrkveno pitanje - Ništa više ne mogu komentirati - kratko nam je odgovorio velečasni Jakovljević i na taj način prekinuo sve odnose s Porečko-pulskom biskupijom. Hrvatska biskupska konferencija u ovome trenutku, praktički, nema više nikakvu autonomiju i ovlasti samostalnog odlučivanja, već je to preuzela Sveta Stolica preko papinskog nuncija mons. Roberta Casarija, koji je svim biskupima odredio maksimalnu suzdržanost i da se ne miješaju u posljednja zbivanja u Istri, sve dok Vatikan ne riješi taj slučaj. >>Obitelji koje žive izvan samostana strahuju za svoju budućnost Za Vatikan je to i dalje unutarcrkveno pitanje i budući da su istarski svećenici na svom susretu u Pazinu najavili da će zemljište u Dajli vratiti državi, Sveta Stolica sada kreće u inicijativu da se povuku sve žalbe koje su s hrvatske strane uložene u slučaj Dajla, kako bi cijeli slučaj i formalno-pravno ostao samo u crkvenim okvirima, a tako isključivo u vatikanskoj ingerenciji. To praktički znači da se Vatikan želi staviti iznad hrvatskih zakona i da ne poštuje hrvatski pravni sustav. Stoga je i Stalno vijeće HBK inzistiralo na činjenici da se radi o “unutarcrkvenom pitanju”, kao što je priopćio i Tiskovni ured Svete Stolice. Katolička crkva u svojoj novijoj povijesti nikada nije bila u ovakvoj situaciji, pa nitko ne može predvidjeti kako će cijeli slučaj završiti. Niži kler u zemlji i katoličkim misijama u svijetu revoltiran je držanjem kardinala Josipa Bozanića i izjavom Stalnoga vijeća HBK te ponašanjem Svete Stolice koja je, kako nam kažu neki svećenici, odlučila cijeli problem riješiti “batinom”, a ne razgovorom i dijalogom. Bez predviđanja Cjelokupna situacija u Katoličkoj crkvi u Hrvatskoj u ovome trenutku mogla bi se nazvati “izvanrednim stanjem” i trenutačno prvi čovjek Crkve u Hrvata ne sjedi ni na zagrebačkom Kaptolu, ni u Đakovu, ni u Splitu, nego u apostolskoj nuncijaturi na zagrebačkom Ksaveru. http://www.vecernji.hr/vijesti/slucaj-dajla-izvanredno-stanje-hrvatskoj-crkvi-clanak-316619

ПРАЗНИК ПРЕОБРАЖЕЊА У МАНАСТИРУ КРКИ

По традицији празник Преображења Господњег (19.08.2011.г.)  је и ове године  свечано прослављен у манастиру Крки. Прослава је отпочела свечаним вечерњим богослужењем које је служио Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Г. Фотије уз саслужење свештенства и свештеномонаштва Епархије далматинске.

На сам дан празника служена је Света Архијерејска Литургија на којој је началствовао Епископ Фотије уз саслужење свештенства и свештеномонаштва из Епархије далматинске и других епархија. По обичају овога празника освештан је и благословен нови род грожђа. У својој беседи Преосвећени владика нагласио је значај овога празника истакнувши да је празник Преображења од давнина посебно поштован на просторима Далмације, а посебно у манастиру Крки, тако да овај дан има значај свеопштег Сабора међу православним Далматинцима. Светој Литургији је присуствовао потпредсједник Владе РХ др Слободан Узелац и остали многобројни гости и узваници. Након Свете Литургије приређена је трпеза љубави за сав присутни народ.  

 

Dokle više, komšije

19. 08. 2011

PRESS

SISTEMATSKA DISKRIMINACIJA SRBA U HRVATSKOJ

Dokle više, komšije: U Hrvatskoj Srbe i dalje diskriminišu

Lažne prijave - Pred Srbe postavljeni nemogući uslovi za povraćaj imovine i isplatu zaostalih penzija. Sve češće se protiv njih podnose lažne prijave za širenje netrpeljivosti i navodne pretnje Hrvatima

Teški slučajevi diskriminacije Srba na nacionalnoj osnovi i dalje se svakodnevno dešavaju u Hrvatskoj iako se ta država obavezala na temeljno poštovanje ljudskih prava tokom pregovora za pristupanje EU. Srbi su diskriminisani na svakom koraku, na granici, pred sudovima, u policiji, u medijima...

Janković: Hrvatska Srbe vodi u ludilo

Psiholog Aleksandra Janković kaže da život u kom su izloženi nasilju na razne načine, a posebno putem medija, može da ima ozbiljne posledice na Srbe u Hrvatskoj.

- Posebno su izložena deca koja su primorana da gledaju kako se na sve strane proslavlja 'Oluja' i veličaju ratni zločinci koji su proterivali njihove roditelje iz Hrvatske. Srbi ne žive dostojanstveno u Hrvatskoj, kao konstitutivni narod koji to zaslužuje. Zato i postoji taj gnev kod mladih, a plašim se da će, kako sada stoje stvari, postojati i kod dece njihove dece - procenjuje Aleksandra Janković.

Predstavnici izbeglica i Srba koji žive u Hrvatskoj gotovo svakodnevno upozoravaju na probleme koje imaju u ostvarivanju svojih prava na povraćaj imovine, ali i sistematsko maltretiranje od strane hrvatske države i policije sa ciljem da se prognani odvrate od ideje o povratku.

To pokazuje i najnoviji slučaj podnošenja krivične prijave protiv šest osoba iz sela Podgorje, u opštini Gvozd, zbog navodnog puštanja uvredljivih pesama i pretnji lokalnim Hrvatima. U Hrvatskim medijima, naime, glavna vest nekoliko dana bili su Srbi iz Gvoza (pre rata Vrginmost) koji su u noći između 23. i 24. jula tokom zabave u mesnom društvenom domu navodno puštali četničke pesme, a potom pretili jednoj hrvatskoj porodici da će baciti bombu uz, kako piše hrvatska štampa, povike „Ovo je Srbija, ovde za vas nema mjesta". Mediji su pisali čak i da „Srbi svoje pretnje da će baciti bombu i zapaliti kuću nisu sproveli u delo, ali su pored nje bacili nekoliko petardi".

Nit pevali četničke pesme, nit bacali bombu na kuću

Da ova verzija događaja ne odgovara istini tvrdi za Press Žarko Lapčević, jedan od Srba protiv kojih je podignuta krivična prijava, koji kaže da ih je policija zbog ovog slučaja držala u stanici i maltretirala ceo dan, iako je na licu mesta utvrdila da su optužbe hrvatske porodice potpuno neosnovane.

- Troje meštana je zajedno slavilo rođendan u mesnom domu. Dok smo pripremali proslavu prolazili smo pored kuće gde živi ta hrvatska porodica, a žena nam kroz prozor psovala mater četničku. Došlo je do male prepirke i to je sve. To je bilo oko pola dvanaest uveče. Zabava se završila oko četiri ujutro i svi smo se mirno razišli i otišli kućama. Hrvatska policija je četiri puta te večeri dolazila i rekla da je sve u redu. Na proslavi je bilo i nekoliko Hrvata i desetak Bošnjaka. Nismo puštali četničke pesme, bačene su tri petarde, ali ne ispred nečije kuće, nego ispred doma - priča Lapčević.

Policija je, kako kaže Lapčević, nedelju dana kasnije privela petoro Srba (šesti je bio na putu). Iz društvenog doma policija je uzela muzički uređaj sa CD-ovima i uverila se da na njima nema četničkih pesama.

Otkup stanova skoro nemoguć

- Ispitivanje je trajalo od sedam ujutru do pola tri. Nisu nam dali da jedemo, pijemo i pušimo. To je bilo dva dana uoči proslave 'Oluje', a mene su pitali gde sam ratovao i da li se sećam da sam nekog ubio. Rekao sam im da sam se ja vratio u Hrvatsku 1998. i tada dao izveštaj policiji u vezi sa ratnim periodom. Meštaninu Vladi Mrgi pripisali su da je pretio da će baciti bombu na hrvatsku porodicu u Podgorju, a onda je policija otišla u njegovu kuću da traži tu bombu, ali naravno nisu ništa našli - priča Lapčević.

Miodrag Linta, predsednik Koalicije izbegličkih udruženja Srba iz Hrvatske, kaže da je slučaj iz Gvozda samo ilustracija kroz kakav tretman prolaze Srbi povratnici.

- Hrvatska policija koristi svaki povod za saslušavanje Srba u vezi sa ratnim periodom, jer to je mehanizam zastrašivanja prognanika s ciljem da ih odvrate od povratka. Ovakvim diskriminatorskim postupanjem institucija šalje se poruka građanima srpske nacionalnosti da nisu poželjni u Hrvatskoj - kaže Linta.

On podseća da je jedan od uslova Hrvatskoj za zatvaranje poglavlja o ljudskim pravima u pregovorima sa EU bio i program stambenog zbrinjavanja raseljenih lica, ali tvrdi da se on sprovodi na direktnu štetu Srba, a u korist izbeglih Hrvata.

"Praktični" slučajevi diskriminacije

- Za vreme popisa Srbe su nagovarali da se upisiju kao grkokatolici umesto pravoslavci

- Posthumno je prekršten rođak patrijarha Pavla

- Bračnom paru Velimiru Stojanoviću i Mariji Đember, koji su iz Nemačke išli za Srbiju, na granici su oduzeli venčane burme vredne oko 3.300 evra, iako su imali račun, i primorali ih da ih ponovo otkupe za tri hiljade evra

- Vlasniku srpskog restorana u Zagrebu ne dozvoljavaju da uveze proizvode iz Srbije

- Slavica Ferenčak iz Siska, čiji je muž Zoran Trivanković ubijen u ratu, ne može da ostvari pravo na porodičnu invalidninu, jer od nje traže da se prvo odrekne muževljevog (srpskog) prezimena. I kada je to uradila, izgubila je spor sa državom i mora da plati sudske troškove od 10.000 evra.

- Krajem prošle godine hrvatska policija kaznila je bajkera Roberta Banovića i držala ga pet sati na tamošnjem autoputu zato što je za svoj motor imao prikačenu srpsku zastavu. Platio je 300 kuna

- Milanu Božiću iz Gvozda nije odobren zahtev za stambeno zbrinjavanje, jer je utvrđeno da je njegova supruga prodala suvlasnički deo nekretnine koji je njenoj porodici ostao od pokojnog oca

САБОР У ГОЛУБИЋУ , СВЕТА ЛИТУРГИЈА У МОКРОМ ПОЉУ

САБОР У ГОЛУБИЋУ

       На празник Преноса моштију светог архиђакона Стефана (15.08.2011.г.) Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију на храмовној слави у Голубићу, уз саслужење свештенства Епархије далматинске и сремске.

У својој беседи Епископ Фотије је позвао све вернике да наставе обнову цркве у Голубићу, која треба да постане пример и другим местима како се треба организовати и обновити своје светиње широм далматинске Епархије.

После Свете Литургије пререзан је славски колач, а за све госте припремљена је трпеза љубави.

Треба нагласити да је ове године велики број народа дошао на сајам у Голубић и то не само из Далмације, него и из Америке и земаља Европске Уније.

СВЕТА ЛИТУРГИЈА У МОКРОМ ПОЉУ

       У недељу 14. августа 2011.г. Његово Преосвештенсто Епископ далматински Г.Г. Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију у цркви светог Луке у Мокром Пољу.

У својој беседи Епископ Фотије је позвао све људе добре воље да помогну даљу обнову цркве у Мокром Пољу. Поред тога Епископ Фотије је позвао мокропољце да чувају своју земљу и своје куће и да их не продају, како би сачували своју историју и своју културу на овим просторима Северне Далмације.

После Свете Литургије отац Александар Вујко надлежни свештеник припремио је за све госте трпезу љубави у Пађенима.    

DEMOGRAFSKE SLIKE I PRILIKE

01.07.2011. | 15:01 SLOBODNA DALMACIJA

ZVONIMIROV GRAD JE, PREMA REZULTATIMA POPISA, JEDINI GRAD U ŽUPANIJI S POVEĆANIM BROJEM STANOVNIKA

 Knin raste zbog politike stambenog zbrinjavanja

Mladi stanovnici obilježje su Knina  CROPIX

Knin je jedini grad u Šibensko-kninskoj županiji koji nije zahvatila depopulacija. Prema podacima s popisa stanovništva obavljenog u travnju ove godine, na području Knina živi 15.388 stanovnika, ili dvjestotinjak više nego prije deset godina.

Nema dvojbe da se u posljednjem desetljeću gospodarska slika Knina promijenila nabolje. Primjerice, gradski je proračun dvostruko porastao u tom razdoblju. No, kninska gradonačelnica jasno detektira glavni razlog dobre demografske situacije u Zvonimirovu gradu:

- Najzaslužnija za to je Vladina politika stambenog zbrinjavanja. Ljudi koji su se vratili ili došli živjeti u Knin na taj su način riješili jedno od najvažnijih životnih pitanja. Na to se nadovezalo i sve drugo pa i porast broja novorođenčadi - kazala nam je Josipa Rimac, gradonačelnica Knina. 

Ona odbacuje tezu kako podaci iz popisa stanovništva ne oslikavaju stvarno stanje. Odnosno, da je popisano puno više stanovnika nego što ih realno živi na području grada.

- Ove brojke su relane i odražavaju stvarno stanje na terenu - jasna je Josipa Rimac. S njome se ne slaže kninski gradski vijećnik Đuro Rusić, koji stalno živi u mjestu Plavno, koje po službenim podacima iz popisa 2011. broji 260 stanovnika: 

- Ti podaci su fiktivni, ljudi koji su popisani ne žive ovdje. Evo vam primjer moga Plavna. Trenutačno nas je u selu točno 98.

A prema popisu iz 2001. godine bilo nas je 324. Dakle, 200 nas je pomrlo ili otišlo u samo deset godina. Situacija u ruralnim dijelovima je katastrofalna. Mogu reći da se broj stanovnika u selima Bukovice sveo na trećinu - rekao nam je Rusić.

U zagrljaju Knina nalaze se i dvije općine s najmanjim brojem stanovnika u Hrvatskoj. To su Civljane koje broje 240 mještana, te Kijevo sa samo 405 stanovnika.

Glavni problem - birokracija

U Civljanima se, čak, broj stanovnika udvostručio u odnosu na popis iz 2001. Tada je u toj općini živjelo samo 137 ljudi. Civljane su demografski počele propadati još 80-ih godina prošlog stoljeća, a dotuklo ih je razdoblje Domovinskog rata... 

Ionako slabo naseljeno Kijevo je, pak, u zadnjem desetljeću izgubilo petinu pučanstva. Sa 537 stanovnika pali su na samo 405.

- Puno je razloga silnoj depopulaciji. Ali, najveći je naša birokracija. Evo, u Kijevu ima 10-15 mladih obitelji koje bi željele graditi kuće. Osiguran im je i građevinski materijal, ali, nikako ne mogu doći do zemljišta jer im država ne da rješenja. Za svu proceduru trebali bi potrošiti pola milijuna kuna. 

Žalosno je da država i njezina birokracija koče ostanak najmlađima i najvitalnijima, a omogućava povratak onima koji dolaze provesti mirovinu u Kijevu - izjavio nam je Ivan Stjepan Bajan, načelnik Općine Kijevo.

KREŠIMIR GULIN

DAN GRADA Gradonačelnica Rimac: Prosječna plaća u Kninu je 6000 kuna

13.06.2011. | 13:50 SLOBODNA DALMACIJA

Gradonačelnica Knina Josipa Rimac

Ugledni časopis “Forbes” svrstao je Knin među 20 gradova koji pokreću Hrvatsku. Međutim, zakleti realisti, među kojima je i kninska gradonačelnica Josipa Rimac, ne zavaravaju se da je stanje u Kninu idilično:

− Gospodarska situacija nije sjajna, to treba jasno priznati. Ali, isto tako mora se reći da se slika Knina u posljednjem desetljeću znatno promijenila nabolje. Primjerice, proračun nam je porastao dvostruko. 

Prosječna je plaća u Kninu oko 6000 kuna, doduše, ponajviše zahvaljujući činjenici da ljudi uglavnom rade u državnom sektoru. 

Trenutačno u gradu stvarno živi 17.000 ljudi, iako ih je prijavljeno gotovo 30.000 samo da bi ostvarivali povlastice. Nezaposlenih je 1800, a na socijalnoj je skrbi 2800 građana. Posve sigurno, nije nam lako, ali preteške su ocjene koje govore o “crnoj” slici grada − počela je naš razgovor gradonačelnica Josipa Rimac.

Posljednjih mjeseci Knin je pravo gradilište? 

− U ovom trenutku radi se na trima stambenim zgradama, dvije smo zgrade sanirali te gradimo jednu novu na Senjaku s 80 stanova. Praktički, dobili smo 120 novih stanova, u što je utrošeno 70 milijuna kuna, a financijer je Ministarstvo regionalnog razvoja.

Nadalje, potpuno smo obnovili osam stambenih zgrada, što nas je stajalo 10 milijuna kuna.

U tijeku je uređenje starog dijela grada i rekonstrukcija glavne prometnice, odnosno Zvonimirove i Tuđmanove ulice. Uređujemo vodovodnu i kanalizacijsku mrežu, kolektor, nogostup, rasvjetu i crpnu stanicu “Stari grad”, a vrijednost projekta je 20 milijuna kuna. 

Očito, puno se polaže na obnovu stambenog fonda? 

− Uspjeli smo riješiti osnovni problem Kninjana, a to je stambeno zbrinjavanje. Darovano je oko 1300 objekata − 1000 stanova i 300 kuća. Uz to, država stalno ulaže u te objekte i obnavlja ih.

Uz državu, kninski se projekti uglavnom financiraju iz europskih fondova? 

− Samo u ovom trenutku s IPA-om imamo projekte vrijedne oko 320 milijuna kuna. Projekti na kojima s njima radimo značajni su u gospodarskom smislu, jer u njima su i manji kninski obrti našli mjesto kao podizvođači. Neki Kninjani našli su i zaposlenja u tim tvrtkama, a posredan učinak vidi se i u trgovini i ugostiteljstvu. Evo, sada nam manjka smještajnih kapaciteta za sve radnike.

No, Grad Knin nije povlačio novac samo iz IPA-e, nego i iz drugih fondova. Mogu reći da smo u tom segmentu dobro svladali gradivo. 

Uz rješavanje problema stambenog zbrinjavanja, ključni je zadatak gradske uprave jačanje gospodarstva?

− Najviše je ljudi u Kninu, njih oko 800, zaposleno u malim i srednjim obrtima. Naše je ključno poduzeće DIV, zbog toga nas veseli izgradnja novog pogona u kojem će posao naći još 350 ljudi. Važna nam je i tvrtka “Knauf”, koja većinom zapošljava ljude iz Knina. Kad bismo uspjeli privući ulagače u još jedan ili dva pogona sa stotinjak zaposlenih, to bi bilo sjajno. Zadatak je gradske uprave pripremiti infrastrukturu koja će poduzetnicima biti temelj da izaberu Knin za svoja ulaganja. 

Na području Knina dosta je objekata, pa i vojarni, koji bi se mogli staviti u funkciju gospodarstva? 

− U Kninu imamo perspektivne i neperspektivne vojarne. U ovu drugu skupinu spadaju vojarna Stara straža te objekti u Golubiću, Pađanima i na Krki, koji su predani državi i još se nije pojavio ni jedan ozbiljan investitor. 

S druge strane, svi bivši vojni objekti za koje smo bili zainteresirani predani su Gradu Kninu, primjerice, zgrada koja se gradi na Senjaku ili budući studentski dom, vrijedan 16 milijuna kuna, za koji je gotova sva dokumentacija i samo se čeka raspisivanje natječaja. 

Nadalje, staru kninsku bolnicu dali smo na prodaju sa željom da se u njoj otvori dom za starije. Nastojat ćemo da ni jedan objekt ne zjapi prazan i da se na svaki način otvaraju nova radna mjesta.

Brojni su planovi pred kninskom gradskom upravom?

− Sanirat ćemo odlagalište otpada Mala Promina, gdje će biti i prekrcajna stanica za Bikarac. Vrijednost je investicije 23 milijuna kuna i u cijelosti je financira Fond za zaštitu okoliša. MUP će graditi novu zgradu za svoje potrebe, a mi ćemo u njihov stari objekt preseliti Gradsku knjižnicu i Pučko otvoreno učilište.

Planiramo izmjestiti komunalno poduzeće u gospodarsku zonu Preparandija, koja je ipak zaživjela i u njoj radi šest obrtnika koji zapošljavaju 60-ak radnika. 

U planu je i jačanje kninske bolnice na način da se produljeno liječenje definira kao palijativna skrb. Dobili bismo novih 80 kreveta i otvorili 50 radnih mjesta. Trenutačno u kninskoj bolnici imamo 22 specijalizanta, što potvrđuje da je postojao razlog da se kninska bolnica odvoji od šibenske − zaključila je gradonačelnica Josipa Rimac.

 KREŠIMIR GULIN / SNIMILA MARIJA MIHIĆ / CROPIX

Prometna izolacija Jedan od najvećih kninskih problema jest prometna izoliranost? − Knin je u svakom pogledu prometno izoliran. Najbliži nam je spoj na autocestu preko čvora “Sveti Rok”, a od te točke do Knina cesta je jako loša. Ceste prema Šibeniku, Splitu ili Zadru u katastrofalnom su stanju.  Knin, kao treće željezničko čvorište u zemlji, u novoj modernizaciji ništa nije osjetio. Kolodvor nam izgleda kao da je 1945. godina. Dobra je stvar što se prometa tiče rekonstrukcija ulaza i izlaza u grad na državnoj cesti D1, u što se ulaže 40 milijuna kuna − kazala nam je kninska gradonačelnica.

Srbi se „etnički samoočistili"

BEOGRAD 04. 08. 2011

PRESS

HOROR... KAKO OSUĐENI HRVATSKI GENERALI ANTE GOTOVINA I MLADEN MARKAČ VIDE „OLUJU"

Hrvatski generali Ante Gotovine i Mladen Markač u svojim žalbama na presude Haškog tribunala tvrde da etničkog čišćenja u vojnoj akciji „Oluja" nije bilo, odnosno da Srbi nisu pobegli iz Krajine zbog napada i pod granatama Hrvatske vojske, nego su to uradili zbog „siromaštva i jadnih životnih uslova"

ODGOVORNI ZA ETNIČKO ČIŠĆENJE... Mladen Markač i Ante Gotovina

I Gotovina i Markač tvrde da se u avgustu 1995. godine 200.000 Srba „evakuisalo" po naredbi krajinskog rukovodstva. Advokati Gotovine, između ostalog, tvrde da nije utvrđeno da je ijedna civilna žrtva usmrćena ili povređena zbog granatiranja HV-a (?!), ali je Markačeva odbrana u vređanju zdravog razuma otišla korak dalje. Markač, naime, tvrdi da je u „Oluji" izvedeno „etničko autočišćenje" i da se dogodio „spontani odlazak" ljudi. Najgrotesknija je njegova tvrdnja da su civili u jeku ratnih sukoba bežali „zbog želje Jugoslavije da popravi vlastitu etničku sliku uz pomoć izbeglih Srba iz Hrvatske".

"Niko nije stradao"

Gotovina je u Hagu osuđen na 24, a Markač na 18 godina zatvora zbog zločina nad Srbima u vojnoj akciji „Oluja". Gotovina je 15. aprila proglašen krivim za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu, smišljenom da protera srpsko stanovništvo iz Kninske Krajine. Njegov pravni tim je u ponedeljak podneo žalbu i zatražio da bude oslobođen i proglašen nevinim jer je Tribunal „pogrešio i činjenično i pravno" u zaključku da su napadi na srpske civile bili nezakoniti.

Vučić: Najteži zločin etničkog čišćenja

Zamenik predsednika SNS-a Aleksandar Vučić kazao je da ta stranka najoštrije osuđuje hrvatske političare koji veličaju „Oluju".

- To je najteži zločin etničkog čišćenja posle II svetskog rata. Nigde tako brzo i tako brutalno nisu proterane stotine hiljada ljudi. Hrvatska Srbima mora da obezbedi elementarna ljudska prava i oni moraju da budu jednaki sa Hrvatima. U tome očekujemo podršku EU - rekao je Vučić.

- Nijedan srpski civil nikad nije izjavio da je napustio Hrvatsku zbog nezakonitog granatiranja HV-a, ali je sudsko veće ipak zaključilo, i to pogrešno, da su desetine hiljade Srba prognane zbog neselektivnog granatiranja. (...) Ipak, sudije su zaključile da su Srbi pobegli iz Knina, Benkovca, Obrovca i Gračaca iz straha od granatiranja. To je pogrešan zaključak - navedeno je u žalbi u kojoj se navodi da su Srbi otišli „zbog naredbe za evakuaciju koju je izdalo njihovo vlastito vođstvo".

- To su potvrdili dva bitna zaštićena svedoka i tadašnji američki ambasador u Hrvatskoj Piter Galbrajt, ali su sudije ta svedočenja zanemarile - stoji u žalbi.

Advokati Gotovine negirali su postojanje „udruženog zločinačkog poduhvata" s ciljem progona Srba, što je učinila i Markačeva odbrana. Markačeva odbrana navodi da je za sud „glavni i jedini dokaz" postojanja zločinačkog poduhvata sastanak na Brionima koji se održao krajem jula 1995. godine, na kome je hrvatski predsednik Franjo Tuđman rekao da će Hrvatska Srbima „tobože garantovati građanska prava". Hrvatski general smatra da je sud pogrešio jer je dao previše značenja reči „tobože" - da nije, ne bi bilo ni presude (?!).

Sramne tvrdnje

Predsednik Koalicije udruženja izbeglica Miodrag Linta kaže da su sramne tvrdnje Gotovine i njegove odbrane.

- Kako ih nije sramota da tvrde da su Srbi tobože sami i masovno otišli iz svojih kuća?! Pa, ko normalan napušta svoj dom i ide u izbeglištvo?! Ako je 200.000 prognanih Srba iz Hrvatske i ako je 700 civila ubijeno tokom „Oluje", šta je to ako nije etničko čišćenje?! - navodi Linta.

Tadić: Rešiti sudbinu nestalih

Predsednik Boris Tadić izjavio je povodom godišnjice da je potrebno da se reše sudbina nestalih i problemi povratnika u Hrvatsku.

- Ti problemi su vraćanje stanarskih prava, obnova imovine, penzije, konvalidacija radnog staža, kao i problemi u procesu stambenog zbrinjavanja, nemogućnost otkupa stanova i problemi vezani za dobijanje državljanstva i ekonomsku održivost povratka - naveo je Tadić.  On je dodao da građani Srbije 4. avgusta tuguju i odaju počast svim nevino stradalim u zločinima koji se ne smeju zaboraviti.

On ističe da naše rukovodstvo ima moralnu i ustavnu obavezu da insistira na utvrđivanju pune istine o progonu Srba iz Hrvatske „u cilju normalizacije odnosa dva naroda".

Advokat Toma Fila kaže da Gotovina nema nikakve šanse da mu ova priča pred Tribunalom prođe i da uskoro bude na slobodi.

- „Oluja" je za Hrvate legitimna vojna akcija HV-a kojom su oslobodili svoju teritoriju. Pa, godišnjica „Oluje" im je državni praznik. Ali postoje svedoci i snimci koji ukazuju da HV nije gađala samo vojne ciljeve, nego i civilne. A to što se Gotovina setio da se žali baš pred godišnjicu „Oluje" čista je provokacija za Srbe i poruka da ga je baš briga za našu tugu - ocenjuje Fila.

„Oluja" je bila završna operacija u ratu 1991-1995, tokom kojeg je ubijeno i nestalo ukupno blizu 7.000 i proterano 404.887 Srba, od čega 141.887 iz gradova van ratnih dejstava. Samo 57.000 prognanih vratilo se u Hrvatsku.

Biljana Bojić

„Крављи ти папак“

среда, 03. авг 2011, 15:40 -> 17:54 RTS

Антони Длугош, бискуп Пољске католичке цркве, посаветовао је своје драге вернике како да „пристојно псују“ или „хришћански мувају на плажи“. Вулгаризме треба заменити неутралним речима као што су „у псећу кост“, или „крављи ти папак“.

Пољска католичка црква настоји да држи корак са модерним временима и њени свештеници чак саветују у локалним таблоидима како да се „мувају" девојке на плажи или како да се „хришћански", пристојно псује, а да се не увреди бог.

Бискуп Антони Длугош

Бискуп Антони Длугош таблоидуСупер експрес открива у наставцима како да се верник католик не одриче овоземаљских радости и телесних страсти, али на хришћански начин, без страха да ће доспети у пакао.

Поред општег савета да се, наравно, при псовкама не користе вулгарне речи, тај 70-годишњи бискуп опомиње да се при проклињању и псовању не узима у уста име Исуса, ни Девице Марије, а не би требало ни да се шали главом терајући неког до ђавола.

Вулгаризме треба заменити неутралним речима које почињу истим словом као класичне псовке, те се тако на списку дозвољених псовки за Пољака верника католика налазе између осталих и „у псећу кост" или „крављи ти папак".

За пољски таблоид, бискуп Длугош је саставио и листу савета шта верник сме када пожели на летовању неку згодну девојку или жену.

Главни савет је да сме да се кокетира и флертује али да мушкарац то чини тако како би он желео да се удварају пристојно његовој сестри.

Поред упутстава колико вина сме да се попије на првом састанку, само једна чаша или да плес у дискотеци не сме да буде сувише телесан и заводнички, бискуп Длугош даје и један савет на коме ће му бити захвалне даме.

Недопустиво је да девојка плаћа рачун, а ако је мушкарац сувише сиромашан, мора то одмах да призна.

Католичка црква у Пољској је одавно изашла на Интернет, али упркос томе бискуп Длугош одговара од флертовања преко СМС порука и Интернета, забринут да тај начин удварања може верника да увуче у зависност.

P.S. TREBA LI OVDE BILO KAKAV KOMENTAR