Готовини 24, Маркачу 18 година затвора, Чермак ослобођен

15. април 2011. | 07:05 → 23:30 | Извор: Бета, Танјуг, РТВ | Фото: Бета,Танјуг.Новости

ХАГ, БЕОГРАД, ЗАГРЕБ -

Хрватски генерал Анте Готовина осуђен је данас пред Хашким судом на 24 године затвора због ратних злочина против српског становништва почињеног у операцији "Олуја" у августу 1995. године. Генерал Младен Маркач осуђен је на 18 година затвора, док је генерал Иван Чермак ослобођен одговорности.

 

Како је у пресуди навео судија Алфонс Ори, Готовина је био учесник удруженог злочиначког подухвата, који је предводио тадашњи хрватски председник Фрањо Туђман.

Циљ тог пројекта је био присилно и трајно исељавање српског становништва из Крајине и насељавање тих простора Хрватима, навео је судија.

Веће је закључило да је Готовина као заповедник сектора Сплит и због своје командне позиције, заповедао свим јединицама на том подручју и да је наредио незаконито гранатирање Бенковца, Книна и Обровца и напад на цивиле.

"Готовина је допринео планирању и припреми операције Олуја и он је пропустио да спречи и казни кривична дела која су починили његови подређени против крајишких Срба. Понашање Готовине је довело до значајног спровођења планова удруженог злочиначког подухвата", навео је судија Ори.

У пресуди је наглашено и да је оптужени сматрао да кривична дела против цивилног становништва могу да се изврше, ради постизања циљева са Брионског састанка председника Хрватске Фрањо Туђмана са војним руководством, одржаног пред Олују јула 1995. године.

Судија Ори је у пресуди истакао да је удружени злочиначки подухват започет управо тада.

"Веће сматра да су они расправљали и о томе колико је важно да крајишки Срби напусте територију, као део предстојећег напада. Готовина је тада рекао: велики број цивила се евакуише и ако наставимо са тим притиском неће бити тако пуно цивила, и остаће само они који морају или немају могућност да оду", цитирао је судија Ори речи оптуженог Готовине.

"Веће сматра да су ове изјаве биле усмерене против крајишких Срба. Одређени делови полиције и војске делили су тај циљ уклањања Срба, што је довело до депортације, присилног исељења, и прогона", додаје се у пресуди.

Судско веће је закључило да је Туђман био политички и војни вођа, пре и за време поменутог периода и кључна особа у злочиначком удружењу, и да му је циљ био да Крајину насели Хрватима.

"Други чланови злочиначког удружења су били (министар одбране) Гојко Шушак и генерал Звонимир Червенко. Они су користили војне и полицијске снаге за извршење ратног злочина. Међутим, осим специјалне полиције, нису коришћене за наведена дела остале полицијске снаге", оценило је веће.

Генерал Готовина је осуђен за кривична дела убиства као злочина против човечности, прогона, депортација, пљачке јавне и приватне имовине, безобзирног разарања крајишких градова и нечовечних дела и окрутног поступања.

Ослобођен је одговорности по тачки три оптужнице - нечовечна дела и присилно премештање. Суд је као отежавајућу околност изнео тежину кривичних дела и злоупотребу положаја коју је имао, док је олакшавајућа околност понашање у притвору и судници.

Судија Ори је за Младена Маркача, некадашњег помоћника министра унутрашњих послова Хрватске, који је осуђен на 18 година затвора, рекао да није предузео никакве кораке да се открију починиоци кривичних дела у "Олуји" и против њих покрене даљи поступак.

Веће је закључило да је Маркач створио атмосферу некажњивости што је охрабривало извршење злочина над крајишким Србима. Маркач је такође био члан злочиначког удружења.

Он је осуђен за злочине против човечности, пљачку јавне и приватне имовине, безобзирна разарања, убиства као кршење закона и обичаја ратовања, нечовечна дела и окрутно поступање.

Ослобођен је одговорности, као и Готовина, за нечовечна дела и присилна премештања.

Кривичне одговорности је ослобођен некадашњи командант хрватских снага у Книну Иван Чермак за кога је судско веће закључило да је имао "извесног утицаја над цивилном и војном полицијом, али није имао правна овлашћења за одржавање реда и мира".

"Није доказано да су његови потчињени извршили било какве злочине. Он је, између осталог, био задужен за контакте са међународном заједницом и активирање јавних служби у граду", рекао је судија Ори.

"Није установљено да је знао или намеравао да његове активности допринесу насељавање Хрватима уместо Срба на том подручју", додао је судија.

Судија Ори је током читања пресуде изнео и неколико сведочења крајишких Срба, која говоре о окрутности хрватских снага које су ушле у Крајину.

"Један сведок је рекао да је 7. августа 1995. чуо пуцњаву и видео војнике у Мокром Пољу и чуо разговор где једна особа каже "убио сам још једног". Сведок је након тога нашао стару мајку и ментално оболелог брата, и обоје су били убијени. Веће је закључило да су их убили хрватски војници", наглашено је у пресуди.

"Хрватски војници и полицајци починили су низ убистава која се могу означити као ратни злочини и злочини против човечности", закључило веће.

Веће је такође закључило да су хрватске снаге намерно гађале, не само војне циљеве, већ и подручја удаљена од војних циљева.

Суд је навео да су хрватске снаге третирале целе градове као мете, Книн, Бенковац, Обровац и Грачац, што је представљало незаконит напад на цивиле и цивилне објекте.

Веће је утврдило да су злочини, убиства, разарања, пљачке, које је починила хрватска војска и специјална полиција, узроковали страх и окружење у којем људи нису имали другог избора него да оду.

"Присилно расељавање незаконитим нападима на градове Крајине, представља заправо депортацију становништва", истиче се у пресуди.

Хашко тужилаштво о жалби кад проучи пресуду

Канцеларија хашког тужиоца намерава да прво проучи првостепену пресуду тројици хрватских генерала и онда ће одлучити хоће ли ће се жалити , изјавио је данас у Хагу Фредерик Свинен, специјални саветник главног тужиоца Сержа Брамерца, преносе хрватски електронски медији.

"То је дуга пресуда, морамо је проучити и анализирати и онда видети хоћемо ли подносити жалбу", рекао је Свинен.

Косорова дочекала Чермака у Загребу

Хрватски генерал Иван Чермак стигао је вечерас око 18.20 у Загреб владиним авионом. Чермака је на аеродрому Плесо дочекала премијерка Јадранка Косор која га је срдачно поздравила, јавили су хрватски медији. Иако по доласку није давао изјаве новинарима, већ их је само весело поздравио махнувши им руком, Чермак се након краћег разговора с премијерком обратио новинарима. "Осећам се мучно. Нико у Хрватској се након овог што се данас у Хагу догодило не може осећати добро", рекао је Чермак истичући да је прва рунда његовог случаја завршена. Он је додао да се с Готовином и Маркачем, који су, како је рекао, стоички поднели осуђујуће пресуде, договорио да ће им бити "продужена рука" на слободи и да ће им помагати. "Поздравио сам се с Готовином и с Маркачем. Они су свесни да је ово велика неправда, али да је ово тек прво полувреме. Сада треба скупити главе и видети где су одбране промашиле, где се уплела политика", рекао је Чермак. Он је рекао да је био шокиран пресудом Готовини која је објављена пре његове, јер је готово преписана из завршне речи тужилаштва.

Жалба се може најавити у року од 30 дана, а стране у поступку имају додатних 75 дана на располагању за састављање жалбе.

"Наша је позиција јасна, изнели смо је за време суђења и сада имамо 30 дана да размислимо хоћемо ли подносити жалбу", рекао је Свинен.

У Загребу с неверицом дочекана пресуда

Више хиљада људи на Тргу Бана Јелачића у Загребу дочекало је данас с неверицом и повицима незадовољства пресуду Хашког трибунала да се хрватски генерал Анте Готовина осуди на 24, а генерал Младен Маркач на 18 година затвора, док је одлука о ослобађајућој пресуди генералу Ивану Чермаку пропраћена аплаузом.

Неки од оних који су од јутра чекали изрицање пресуде тројици генерала због ратних злочина против српског становништва у операцији Олуја августа 1995. године су се на вест о дугој казни затвора за Готовину и Маркача расплакали, док су други гласно псовали.

Директни пренос на Тргу бана Јелачића био је у једном тренутку прекинут због "српског" превода с Нове ТВ који је до тада пуштан.

Нова ТВ имала је директни пренос преко канала Хашког суда за кога симултано преводи преводилац са српског говорног подручја, па је пренос настављен преко Хрватске телевизије.

Након што је читање пресуде завршено окупљени су изнели велики портрет Готовине и транспарент са списком "хрватских издајника" на којем су били и бивши председник Стјепан Месић, као и актуелни Иво Јосиповић и премијерка Јадранка Косор.

Глумац Божидар Алић поручио је на скупу да Хрвати никада неће признати Хашки суд и да, како је казао, рат против Хрватске још траје.

Книн: Заставе на пола копља

У Книну су заставе спуштене на пола копља након изрицања осуђујуће пресуде хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу за злочине у Олуји.  Након спуштања застава у Книну, хрватски бранитељи позвали су да се заставе спусте на пола копља у целој Хрватској. Мештани Пакоштана огорчени су пресудом генералима и надали се да би већ у недељу Готовина могао бити међу њима. Али, одлучили су да поштују његову вољу и неће бити окупљања нити протеста, преноси ТВ Нова.

У једном од првих реаговања хрватски адвокат Звонимир Ходак оценио је да је Хашки суд прихватио "монструозну тезу о злочиначком подухвату", истичући да је ослобађање Ивана Чермака резултат његовог договора с Британцима.

"Он се договорио с Британцима и узео њихове адвокат, што му се исплатило", рекао је Ходак у емисији Хрватског радија, поновивши тврдње да је пресуда Хашког суда политичка.

Тадић: Хашки суд поступио у складу са правом

Председник Србије Борис Тадић изјавио је данас да је Хашки трибунал поступио у складу са правом, када је изрекао пресуде тројици хрватских генерала оптужених за злочин против српског становништва почињен у операцији "Олуја" у августу 1995. године.

"Хашки трибунал је поступио у складу са правом. Уколико имамо казне примерене злочину који је извршен, онда имамо веће шансе и претпоставке за помирење међу грађанима на простору Југоисточне Европе", рекао је Тадић у Краљеву.

Он је додао да је то морално, али и функционално питање, јер уколико постоји добра сарадња у региону, онда и регион, као и земље у њему, неће заостајати за осталим земљама Европе.

"Потребно је да градимо потпуно нов амбијент у Србији и у региону, који привлачи капитал и отвара радна места и само у тим околностима може доћи до повећања стандарда грађана и можемо добро да реагујемо на тешке ситуације. Зато је потребно да напредујемо ка Европској унији", указао је председник Србије.

Тадић је нагласио да се не би удубљивао у оцену оправданости казни, јер би то било мешање у рад Хашког трибунала и правосуђа, а као председник Србије принципијелно увек избегава да се меша у рад правосудних институција и институција Уједињених нација.

Саветник хрватске владе: Горе него што сам очекивао

Пресудом, у Хагу Анти Готовини и Младену Маркачу, прихваћена теза о постојању удруженог злочиначког подухвата је веома тешка ствар за Хрватску, оценио је Мирјам Дамашка, професор права на америчком универзитету Јел и саветник хрватске владе за односе с међународним судовима.

Он рекао да су пресуде генералима Готовини и Маркачу горе него што је очекивао.

Говорећи о изгледима жалби Готовине и Маркача на пресуду, он је оценио да постоји могућност ублажавања казне, као и у случају Тихомира Блашкића, ако уследи добар "ангажман владе и жалба се добро напише".

У припреми "Олује" помогли Американци и Французи

Хрватској војсци (ХВ) у припреми "Олује" много су помогли француски и амерички војни стручњаци, изјавио је вечерас пензионисани пуковник ХВ и посланик Социјалдемократске партије Анте Котромановић који је, како је рекао, слушајући оптужницу, имао осећај да су се злочини за које су оптужени генерали Анте Готовина и Младен Маркач догодили на подручју Србије, негде око Чачка. Француски војни стручњаци били су од велике помоћи ХВ-у када се у Шепуринама код Задра оснивала подофицирска школа и оспособљавао официрски кадар, рекао је Котромановић у емисији Хрватске телевизије и додао да су ХВ у припремама операције велику помоћ пружили и официри америчке војске. "Да ли то онда значи да су и Французи и Американци део заједничког злочиначког предузећа, односно да смо ми, заједно с Французима и Американцима, протерали људе с подручја на коме је спроведена 'Олуја'"? - питао је Котромановић.

"Неправоснажна пресуда за удружени злочиначки подухват неће нужно отежати положај Хрватске код тужбе за геноцид пред Међународним судом правде у Хагу и противтужбе Србије против Хрватске", сматра Дамашка.

"Удружени злочиначки подухват за који су осуђени, односи се на етничко чишћење, што је злочин против човечности, а не геноцид", рекао је Дамашка, додајући да правни заступници Србије пред судом могу рећи: "То су чињенице, а ми ћемо настојати да докажемо да је постојала и геноцидна намера".

Он је оценио да је то тешко и изразио наду да данашња пресуда неће нашкодити позицији Хрватске у процесу пред УН судом правде.

Напоменувши да би најпре морао видети пресуду, Дамашка је рекао да мисли да постоји могућност ублажавања казне у жалбеном поступку, ако се докажу неке олакшавајуће околности које сада нису прихваћене.

"Слабији су изгледи да се у жалбеном поступку сруши кривица за удружени злочиначки подухват, јер је насупрот брионском транскрипту тешко доказивати непостојање заједничког плана", рекао је Дамашка.

Пусић: Очекивана пресуда

Осуђујућа пресуда Хашког трибунала хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу је очекивана, а разочарање хрватске јавности због високих казни које су им изречене последица је навијачког и пристрасног новинарства које је ширило лажну наду да они могу бити благо кажњени, оценио је за Танјуг Зоран Пусић, председник Грађанског одбора за људска права из Загреба који годинама настоји да се процесуирају злочини над Србима.

"Грађани су све време били препарирани јер су им се приказивале ствари с аспекта одбране генерала, као да је то једини извор информација", рекао је Пусић поводом пресуде Хашког трибунала који је Готовини изрекао казну од 24, а Маркачу од 18 година затвора, док је трећи оптужени генерал Иван Чермак ослобођен одговорности.

"Највише забрињава навијачки став доброг дела медија и обмањивање јавности, јер су они сада  шокирани, а брине и став Католичке цркве која би по свом послању морала рећи коју реч о великом броју жртвама, погово што се након Олује десио велик број убистава и крајње нехришћанских поступака које је неко направио, а није одговарао", додао је рекао је Пусић.

"Видимо до чега доводи навијачко новинарство у коме се према суђењима и пресудама медији понашају као навијачи на фудбалским утакмицама", напомиње наш саговорник.

Он додаје да је ослобађајућа пресуда за Чермака резултат тога што он по функцији није имао командне одговорности и могућности да наређује људима који су те злочине починили.

На питање хоће ли пресуда бити подстицај за процесуирање злочина након Олује, Пусић истиче да државно тужилаштво последњих година показује већу вољу него почетком прошле деценије.

"Знамо какви су били проблеми кад је било суђење Мирку Норцу, Бранимиру Главашу, а видимо да су неки од организатора скупова које се доводи у везу с ратним злочинима усмерили оштрицу напада према тужиоцу Младену Бајићу и користе увреде у недостатку аргумената", рекао је и закључио да не би било хашког суђења да је Хрватска са своје стране процесуирала извршиоце и наредбодавце злочина.

Игњатовић: Важна пресуда, али и утврђивање злочина

Шеф владине Канцеларије за сарадњу са Хашким трибуналом Душан Игњатовић истакао је важност одлуке трибунала да огласи кривим хрватске генералне Анту Готовину и Младена Маркача, додавши да је, чак, важније то што је суд утврдио да је постојао заједнички злочиначки подухват да се Срби протерају из Хрватске.

"Позната је чињеница да је из Хрватске 1995. године, у акцији "Олуја", прогнано преко 200.000 Срба, да су се догодили многи злочини, уништавана имовина и ван војне потребе", рекао је Игњатовић и навео да је стога исход овог поступка био очекиван.

"Међутим, када говоримо о овој пресуди, којом су данас двојица хрватских генерала осуђена, а један ослобођен, мора се увек имати у виду да се ради о првостепеној пресуди", рекао је Игњатовић Танјугу.

То, додао је он, значи да она није коначна и да ће сасвим сигурно тимови одбране и Готовине и Маркача уложити жалбе. Вероватно ће, сматра Игњатовић, и тужилаштво уложити жалбу на пресуду генералу Чермаку.

Игњатовић је рекао да, када је реч о пресуди, потребно је много више времена за њену детаљну анализу.

"На прву лопту можемо само да кажемо да, пре свега, нема никаквог разлога за некакву егзалтираност овом пресудом", навео је он и додао да је важно то што је да је трибунал донео овакву пресуду.

"Он (трибунал) није само ову двојицу огласио кривим, оно што је, чак, важније јесте да је утврдио да је постојао заједнички злочиначки подухват да се Срби протерају из Хрватске и да је у томе учествовао хрватских врх", указао је он.

Истакавши да се радило о веома тешким злочинима, Игњатовић је додао да не треба сада говорити о било каквој нашој победи у било чему.

"Оно што се мени чини да је важно јесу жртве и они који су некога тамо изгубили, и они који су прогнани, и они који су изгубили рођаке и имовину, да ову пресуду доживе као неку врсту правде на коју чекају већ 15-16 година. Важно је да је и Међународни суд донео овакву пресуду. Важно је да се ми овде у региону не препуцавамо између нас шта се догодило", навео је Игњатовић.

Игњатовић сматра да ће, иако непрвоснажна, ова пресуда вероватно допринети и једној бољој перцепцији самог Хашког трибунала у Србији.

"Ја се надам да ће допринети томе да се чињенице које су утврђене у Хашком трибуналу, не само у овом поступку, боље прихватају у Србији, јер је важно да се сви суочимо са оним што се догађало у прошлости, без обзира на то ко је био починилац, а ко је био жртва", рекао је он.

Јосиповић: Шокиран сам пресудом

Председник Хрватске Иво Јосиповић оценио је данас да је осуђујућа пресуда хрватским генералима, са образложењем и казном, а посебно тезом о злочиначком подухвату, озбиљан акт који га је шокирао.

"Генерали су осуђени за тешка кривична дела и многи грађани се са тим тешко носе. Но, пресуда не доводи у питање легалност тих акција", поручио је у изјави новинарима Јосиповић.

"Уверен сам да такав злочиначки подухват није постојао, посебно јер теза не подразумева да су сви припадници војске и полиције злочинци", рекао је Јосиповић, преноси Nacional.hr.

"У Хрватској смо свесни да је злочина током Домовинског рата било на свим странама, па тако и нашој", истакао је он.

Јосиповић је рекао да је Хрватска држава која поштује владавину права, а такву Хрватску подржавају ветерани и сви грађани.

"Очекујем да ће многе од теза на којима се темељи пресуда бити преиспитане, па и одбачене у жалбеном поступку", рекао је Јосиповић и истакао да, независно од пресуде, Домовински рат остаје праведни рат у којем је сачувана држава.

Биографије хрватских генерала

Заједничко тројици пензионисаних генерала Хрватске војске, којима је Трибунал у Хагу данас изрекао првостепене пресуде за ратне злочине у време војно-полицијске акције "Олуја" из августа 1995, је да имају необичне биографије.

Иван Чермак, који је ослобођен, био је кратко време министар, али се бавио и "нафтним бизнисом", док је Младен Маркач, осуђен на 18 година затвора, неколико година провео у Министарству унутрашњих послова бивше СФРЈ, учествујући и у акцијама СМУП-а на Косову и Метохији.

Готовина, рођен 1955. у Ткону на острву Пашману, у Далмацији, са 17 година бродом се упутио у свет, и то у Легију странаца. Постао је Андрија Грабовац и "број 151408". Ратовао је широм Африке, а 1981. у Чаду је рањен. Французи су га именовали за инструктора командоса у земљама Средње и Латинске Америке.

Крајем 1983. разболео се од тропске болести, али је преживео. Као припадник Легије странаца добио је француско држављанство, али га је у одсутности Париз осудио за пљачке, киднаповања и изнуде.

У Хрватску се вратио 1991. и укључио у грађански рат. После именовања у чин генерала, командовао је акцијом "Олуја", а уочи почетка те војно-полицијске акције тајно се оженио, са Дуњом Злоић, тада пуковником Хрватске војске. Пензионисан је 2000. године.

Када је Хашки трибунал 2001. године подигао оптужницу против Готовине, оптужујући га за планирање етничкога чишћења и за ратне злочине, он се скривао широм света, а ухапшен је децембра 2005. на Канарским острвима.

Генерал Иван Чермак, који је у време "Олује" био командант "Зборног подручја Книн", у грађанском рату у Хрватској учествовао од самог почетка. Он је две године био потпредседник Извршног одбора Хрватске демократске заједнице и саветник првог председника Републике Хрватске Фрање Туђмана.

Чермак је рођен 19. децембра 1949. у Загребу. Кратко време је био помоћник министра одбране а половином 1993. године министар индустрије, бродоградње и енергетике. Почетак акције "Олуја" дочекао је, како пише у његовој службеној биографији, "бавећи се 'нафтним бизнисом'", а тада се реактивирао.

Туђман га је 5. августа 1995. именовао за команданта "Зборног подручја Книн". Према наводима хашке оптужнице Чермак је имао војну и административну функцију, па је "представљао Владу Хрватске у контактима с представницима међународне заједнице и медија у вези с операцијом 'Олуја' на подручју своје одговорности". До добровољне предаје Хагу и одласка у Шевенинген, живео је у дворцу Клоковец недалеко од Крапинских топлица у Хрватском загорју.

Младен Маркач био је у време војно-полицијске акције "Олуја" помоћник министра унутрашњих послова и командант Специјалне полиције. Он је рођен 8. маја 1955. у Ђурђевцу, дипломирао је на загребачком универзитету 1981. године, после чега је радио у Савезном министарству унутрашњих послова. Између осталог, учествовао је у акцијама савезне полиције на Косову и Метохији.

На почетку грађанског рата у Хрватској 1990. године, био је један од оснивача полицијске јединице посебних намена која је прерасла у "Антитерористичку јединицу Лучко" и именован је за њеног команданта. Године 1996. био је изабран за посланика Сабора.

Кључне улоге имао је у војно-полицијским акцијама Медачки џеп септембра 1993. и Бљесак, маја 1995. Он је пензионисан као генерал-пуковник ХВ.

За помоћника министра унутрашњих послова Хрватске поставио га је тадашњи председник Фрањо Туђман 1994. године. Тада је Маркач постао и командант Специјалне полиције МУП-а, на ком положају је био и за време "Олује". Хашком трибуналу се добровољно предао марта 2004.

Хомен: Можемо бити задовољни

Координатор Владе Србије за односе са јавношћу Слободан Хомен изјавио је данас да Србија може да буде задовољна пресудом од 24 године затвора на коју је пред Хашким трибуналом осуђен хрватски генерал Анте Готовина због ратних злочина.

"Далеко важније од саме висине казне је порука и признање суда захтеву Хашког тужилаштва који констатује да се заиста догодило етничко чишћење, да су Срби свесно протерани и да је то био добро организовани план", рекао је Хомен новинарима у Београду.

Он је оценио да ће пресуда бацити потпуно другу слику на догађаје из 90. их година, и што је најважније "на улогу српског народа у тим догадђајима".

"Много важније од било које казне је да је констатовано да су криви за онај злочин, за који смо сви знали, а то је етничко чишћење и протеривање српског народа", истакао је Хомен.

Кандић: Крај различитим тумачењима Олује

Директорка Фонда за хуманитарно право Наташа Кандић изјавила је данас да ће коначна пресуда Хашког трибунала хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу ставити тачку на различита тумачења шта се догодило у "Олуји" 1995. године.

Наташа Кандић је агенцији Бета рекла да је првостепена пресуда отворила поље за усклађивање досадашњих интерпретација и тумачења шта се догодило и војно-полицијској акцији "Олуја" са чињеницама које је утврдио суд и са доказима на којима се заснива пресуда.

"Треба сачекати и другостепени пресуду да би се ставила тачка на тумачња догађаја у 'Олуји", рекла је Наташа Кандић.

Према њеним речима, у првостепеној пресуди најважнија ствар је да су потврђени наводи оптужнице да је постојао заједнички злочиначки подухват у односу на Готовину и Маркача.

Она је рекла да не треба очекивати да у правоснажној пресуди буде измена када је у питању кривично дело заједнички злочиначки подухват.

Сада, како је казала, пре свега политичари у Хрватској треба озбиљно да размишљају о томе да је суд утврдио да је најмање 20 хиљада људи присилно пресељено.

"Суд је у првостепеној пресуди утврдио кривично дело депортације, што доводи у питање све досадашње интерпретације о томе како се догодио одлазак Срба из Книна", рекла је она.

Наташа Кандић је оценила да пресуда Хашког трибунала неће пореметити односе Србије и Хрватске и да се сада отвара поље у којем мора бити све више чињеница, а све мање политичких виђења и интерпретација.

"Чињенице морају бити садржај односа, а не разна политичка виђења или нестручно тумачење оног што суд утврди", рекла је Наташа Кандић.

Косор: Неприхватљива теза о удруженом злочиначком подухвату

Премијерка Хрватске Јадранка Косор изјавила је данас да је за Владу Хрватске неприхватљива тврдња првостепеног судског већа у Хагу да је Хрватска деловала у удруженом злочиначком подухвату.

"Учинићемо све у складу с правним могућностима како би се та квалификација поништила у другостепеном поступку", рекла је Косор на ванредној конференцији за новинаре коментаришући пресуде хрватским генералима Анти Готовини, Младену Маркачу и Ивану Чермаку за ратне злочине током и после акције "Олуја" 1995.

Она је истакла да је став Владе о акцији "Олуја" јасан, односно да је то била "легитимна операција с циљем ослобађања хрватске територије".

"Свака наша реакција се у овом тренутку помно прати и мери. Желим, међутим, да кажем оно што верујем да осећају сви хрватски грађани - ми се истине не бојимо, поносни смо на све који су омогућили да будемо слободна и независна држава", нагласила је Косорова.

Она је захвалила грађанима "што и у овим тренуцима показују достојанство", изразивши уверење да ће се и сада показати "јединство и вера у хрватску будућност".

Премијерка је посебно истакла да данашња пресуда није правоснажна и да следи жалбени поступак, најавивши за послеподне седницу Владе на којој ће се расправљати о даљим правним поступцима.

Влада одржала ванредну седницу: Тражиће статус пријатеља

Хрватска влада најавила је данас након ванредне седнице на коју је био позван и председник Иво Јосиповић да ће поводом неправоснажне пресуде хашког трибунала генералима Анти Готовини, Ивану Чермаку и Младену Маркачу тражити статус пријатеља суда (amici curiae) у овом случају.

"Након изрицања неправоснажне пресуде суда против Готовине, Чермака и Маркача, влада РХ истиче као неприхватљиве изречене тезе о удруженом злочиначком подухвату, везане уз војну акцију Олуја која за Хрватску представља легитимну одбрамбену акцију предузету у циљу ослобођења државног територија", наводи се у саопштењу на Интернет страници владе.

Влада РХ прихвата закључке из Студије Академије правних науке Хрватске "Теорија заједничког злочиначког подухвата и међународно кривично право - изазови и контроверзе", наводи се у саопштењу и додаје да ће влада поднети захтев за стицање статуса пријатеља суда у овом случају.

У обраћању јавности након доношења пресуде Косорова је нагласила да се ради о неправоснажној пресуди.

"Пред нама је жалбени поступак јер је првостепено судско веће утврдило да је хрватско државно руководство учествовало противно међународном праву и конвенцијама УН у заједничком злочиначком подухвату", рекла је и нагласила да је то за владу неприхватљиво.

Косорова је најавила да ће њена влада, као и до сада, предузимати све у складу с правним могућностима да се та квалификација пред другостепеним већем поништи.

Пресуда је "ветар у леђа" контратужби Србије против Хрватске

Пресуде које је Хашки трибунал изрекао хрватским генералима за учешће у удруженом злочиначком подухвату представљају "јак ветар" у леђа контратужби коју је Србија поднела против Хрватске Међународном суду правде за геноцид почињен над Србима од 1991. до 1995. године, оценио је данас председник Документарно-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац.

"Правни тим Србије означио је 'Олују' као војну операцију која има пун капацитет геноцида", рекао је Штрбац у изјави Танјугу и објаснио да "од удруженог злочиначког подухвата и етничког чишћења до геноцида и није велика разлика".

"Ако се ово што је утврдио Међународни кривични суд у Хагу повеже с догађајима који су претходили 'Олуји' - а то су злочини почињени у акцијама 'Медачки џеп', 'Бљесак', 'Равни котари' и 'Миљевачки плато' и, најзад, са злочинима почињеним над Србима у фашистичкој НДХ Анте Павелића - онда се долази и до геноцидне намере", закључио је Штрбац.

Пресуда хрватским генералима, како је истакао, представља и "својеврсни позив ЕУ да још једном, сада веома озбиљно, размотри да ли је Хрватска с овако тешким теретом, као што је удружени злочиначки подухват, спремна да уђе у породицу демократских држава".

Према мишљењу Штрпца, пресуде којима су генерали Анте Готовина и Младен Маркач осуђени на 24, односно 18 година затвора због злочина над Србима, представљају "велики ударац за политику Хрватске".

Штрбац је нагласио да је за прогнане Србе најважнија квалификација кривичног дела као удруженог злочиначког подухвата на чијем су челу били тадашњи председник и командант оружаних снага Хрватске и које је спроведено у циљу протеривања српског становништва из Крајине.

"Таква пресуда је јак темељ да прогнани Срби поврате лична, имовинска и политичка права која су им одузета у 'Олуји' и након ове акције кроз низ дискриминаторских закона који су још на снази", рекао је Штрбац и објаснио да то значи и право на широку политичку и територијалну аутономију, укључујући прихваћени, а нереализовани план "З4".

Председник "Веритаса" је указао да пресуда Хашког трибунала Готовини и Маркачу сама по себи значи "ревизију новије историје, чега су се Хрвати највише прибојавали".

То значи, како је објаснио, да се мора мењати свест народа о узроцима и карактеру протеклог рата, али и историјске одреднице у хрватским уџбеницима и енциклопедијама у које је већ унето да су "Хрвати жртве злих Срба који су извршили агресију на Хрватску и починили геноцид".

"Ова је пресуда и позив Хрватима на озбиљну катарзу и суочавање с правом страном прошлости, чега досад није било, што се види и по реакцијама у Хрватској на осуђујуће пресуде генералима, како обичног света, тако и највиших функционера", навео је Штрбац.

Он је изразио уверење да ће првостепена пресуда хрватским генералима бити потврђена и у другостепеном поступку, при чему и није битно да ли ће казне бити неку годину веће или мање.

"Пресуда Хашког трибунала је истовремено позив државама и правосуђу у региону, првенствено хрватском правосуђу да процесуирају и остале чланове удруженог злочиначког подухвата", сматра Штрбац.

Неки од њих су именовани у пресуди, а међу њима има и живих и мртвих, рекао је Штрбац, истакавши да они који су живи морају бити процесуирани, као и сви који се могу идентификовати на основу описа у пресуди.

Усташки дернек у Хрватској - нападнута екипа ХТВ

06. август 2010. | 11:49 | Извор: Танјуг | Фото: Танјуг

ЗАГРЕБ -

Синоћња прослава 15. годишњице акције "Олуја", одржана у Чавоглавама, родном селу десничарског певача Марка Перковића Томпсона, обиловала је инцидентима - од ношења усташких капа и продају ракије с ликом Анте Павелића до напада на екипу Хрватске телевизије (ХТВ), која је покушала то да сними.

 

Прослава се одвијала уз слике првог хрватског председника Фрање Туђмана, ратног министра одбране Гојка Шушака, генерала Анте Готовине, коме се за злочине у "Олуји" суди у Хагу, и ратног злочинца Мирка Норца.

На штандовима са разним ситницама продавала се ракија у боцама с ликом Анте Павелића, али и бројне књиге аутора с деснице, међу којима и адмирала Давора Домазета Лоше, који је потписивао књигу. Многи учесници скупа певали су усташке песме.

У Чавоглавама је био и градоначелник Загреба Милан Бандић, који је лане два дана пре одржавања локалних избора, и поред протеста јавности, организовао Томпсонов концерт у Загребу.

Најинцидентнија ситуација је била када је десетак посетилаца, од којих су неки имали усташке капе, вређало и каменовало новинарку Ивону Рамаџу и камермана Крешимира Морића, уз претње смрћу.

Вређање, претње и гађање камењем трајало је сат и по, када је дошла полиција и спасла екипу, коју су од линча бранили и чланови организационе екипе.

ХТВ је синоћ јавила да је напад уследио након што је камерман покушао да забележи атмосферу на прослави. Екипа је добила забрану снимања групе у усташким капама, као и снимање весеља у шаторима са усташким песмама.

Шибенска полиција изјавила је јутрос за indeks.hr да полицајци у униформама, али и цивилу, нису уочили, па тако ни привели, оне који су носили усташка обележја.

"Можда их је у маси и било, али наши их радници нису видели", изјавила је портпаролка шибенске полицијске управе Марица Косор.

У маси је било, како је службено процењено, 60.000 особа.

Како тврди полиција, напад на екипу ХТВ био је мањи инцидент у коме су три још увек неидентификоване мушке особе извређале новинарку и камермана и бацали за њима ситно камење, али нико није повређен.

Полиција је од ХТВ-а добила снимак на којем су забележена и тројица нападача. Како је наведено, они ће прегледом снимка бити идентификовани, након чега ће полиција против њих поднети пријаву.

Снимак са HRT

"Србе на врбе" у Сплиту

09. јул 2010. | 09:47 | Извор: Танјуг

СПЛИТ -

На вијадукту изнад једне од најпрометнијих сплитских улица, Улице Домовинског рата, рано јутрос је освануо велики транспарент с поруком "'Србе на врбе - никад заборавит, никад опростит".

Локални медији јављају да је увредљиви транспарент стајао скоро сат времена пре него што је уклоњен, а није познато ко га је тамо поставио.

По последњим најавама, у Сплит би на тродневни сусрет Дејвис купа тениских репрезентација Србије и Хрватске могло доћи између 500 и 1.000 Срба.

Ово је за сада једини забележени инциденту Сплиту везан уз предстојећи Дејвис куп.

Фашистички графити на цркви у Сињу

19. април 2010. | 16:06 | Извор: Танјуг

СИЊ -

На цркви Светог Петра и Павла у Сињу у недељу ујутро осванули су фашистички графити, саопштила је данас епархија далматинска Српске православне цркве, оценивши да је реч о претњи и притиску на српски народ у сињском крају.

Недавно обновљена сињска црква у потпуности је исписана графитима "Србе на врбе" и "За дом спремни" са датумом проглашења квислиншке Независне државе Хрватске (НДХ), наводи се у саопштењу.

"И ово дело нечувеног вандализма пријављено је полицији", навела је епархија далматинска, истичући да су "ови неоусташки графити знак претње и притиска на српски народ у сињском крају, па и шире у сплитско-далматинској жупанији".

Усташки графити у Неуму

09. јул 2008. | 13:50 | Извор Тањуг:

НЕУМ - Графити с усташким обележјима, међу којима и "Србе на врбе", појавили су се јутрос на више места у Неуму, једином босанскохерцеговачком месту на Јадранском мору, у јеку туристичке сезоне, објавио је портал.

Поред кукастог крста и усташког знака У, великим словима написан је и графит "Србе на врбе".

Графити који су написани на зидовима поред плажа и шеталишта наишли су на осуду туриста, али не и надлежних у општини и полицији.

Штрбац:Шири се србофобија у Хрватској

10. август 2007. | 19:02 | Извор: Тањуг

БЕОГРАД - У Хрватској је ове године интензивиран талас мржње и насиља према Србима–повратницима, а у селу Ислам Грчки код Бенковца осванули су графити "Србе на врбе", упозорио је данас директор документационог центра "Веритас" Саво Штрбац.

"Хрватска, и поред декларативних изјава највиших званичника, у стварности и даље систематски онемогућава организовани повратак избеглих Срба, поново се шири талас мржње према Србима и појављују се графити са претећим садржајем", истакао је Штрбац у изјави Међународном радију Србија.

Он је указао и да хрватски државни медији, "препознатљивим речником из раних деведесетих година, шире мржњу према свему што је српско", имовина Срба која се споро обнавља поново се руши и пали, нападају се православна знамења, светиње и свештенство, "а урбани Срби-православци и даље се покатоличавају".

Штрбац је све то оценио као вид психолошког притиска да се повратак Срба у Хрватску предупреди у старту.

"Хрватски званичници баратају бројком од 120.000 Срба -повратника у Хрватску што ни приближно не одговара истини", нагласио је он, прецизирајући да недавно истраживање које је финансирао УНХЦР, показује да је реч о 52.000 људи, углавном старије популације, од којих је 13.000 већ умрло.

Усташки симболи на амбасади Србије у Прагу

08. децембар 2009. | 17:51 | Извор: ФоНет

ПРАГ - Амбасада Србије у Чешкој саопштила је данас да су на згради амбасаде у Прагу, у једној од главних улица, у понедељак увече исписани графити "Вуковар 91", "Србе на врбе" и усташки знак "У" и да је чешка страна оштро осудила овај акт, најављујући појачане мере контроле и обезбеђења.

Амбасада је о овоме одмах обавестила надлежне чешке органе који су извршили увиђај, каже се у саопштењу.

Амбасадор Србије тим поводом посетио је Министарство иностраних послова Чешке у указао на тешку и неприхватљиву повреду достојанства представништва Србије у Прагу и затражио енергичну заштиту Амбасаде Србије у Чешкој.

У саопштењу се истиче да је чешка страна оштро осудила овај акт и нарушавање имунитета дипломатског представништва Србије и најавила појачане мере контроле и обезбеђења.

Фашистоидни графити у хрватском Карловцу

10. јул 2010. | 18:02 | Извор: Танјуг

КАРЛОВАЦ - 

У Карловцу у Хрватској су се поново појавили графити који величају усташтво и нацизам - на зиду старе кожаре, непознати починилац с потписом "Газа Мафиа", исписао је: "Адолф Хитлер", "Ј. вам мајку четничку", кукасте крстове и такозвано слово "У".

Полиција обично не налази ауторе графита такве увредљиве садржине, па чак ни оне које су пре неколико месеци аутори наменили руководиоцима ХДЗ-а, пренели су данас електронски медији.

Ових дана је градска већница из редова ХДЗ-а Иванка Грчић увредила карловачке новинаре и део опозиције, називајући их четницима и рушиоцима Хрватске, јер су упозорили на нелегалну градњу Друштвеног дома у насељу Турањски Гољаки.

То насеље се, како су пренели медији, налази у кварту "којим председава" њен страначки колега и државни секретар у Министарству одбране Жељко Горшић.

Идентитет: Нацистички графити у Задру

03. децембар 2009. | 12:33 | Извор: ФоНет

ЗАДАР - Градске власти у Задру желе да испред зграде државне управе уклоне реч "усташки" са спомен-плоче војнику из околине Имотског у Западној Херцеговини у БиХ, који је погинуо у септембру 1991. на том месту, али се породица томе противи.

Градској управи недавно је постављено питање због чега се у центру града велича усташтво, па је због тога позвала на састанак породицу погинулог да би се договорили око примереног текста и уклањању речи "усташа" са нове спомен плоче, чију израду и постављање би финансирао град.

Породица погинулог, међутим, одбија да пристане на измену садржаја.

Идентитет, лист Српског демократског форума у Хрватској, у септембарском броју је упозорио да је Задар, који је остао под влашћу најекстремнијег дела Хрватске демократске заједнице, након нових локалних избора још чвршће наставио са шовинистичком праксом.

"Градоначелник не жели положити венац на споменик жртвама фашизма, а при томе се пале свеће и доноси цвеће пред споменик који је постављен у центру града, крај којег дневно пролазе хиљаде аутомобила домаћих и страних туриста. Задар је украшен нацистичким графитима, кукастим крстовима и словом У", указао је лист.

СРС: Застава запаљена - нико не реагује

26. јануар 2009. | 16:09 | Извор:Тањуг

БЕОГРАД - Српска радикална странка најоштрије је данас осудила "изостанак званичне државне реакције" на паљење српске заставе на главном тргу у Загребу, које, нажалост, како радикали истичу, није изоловани инцидент, него представља само врхунац напада који су постали уобичајени у Хрватској.

"Пре паљења те заставе, постављене у част одржавања Светског првенства у рукомету, у Задру су по налогу градоначелника скинуте све заставе земаља учесница турнира, уз оправдање да је то урађено због приговора грађана на постављање заставе Србије", подсетили су радикали у саопштењу.

Радикали су подсетили на чињеницу да је неколико дана пре тога, у истом граду, демолиран је аутомобил директора Кошаркашког клуба "Хемофарм", а претучен је и навијач Македоније само због тога што су нападачи посумњали да је Србин, пошто је говорио екавицом.

Такође, како је наведено у саопштењу, недавно су у Сплиту нападнути кошаркаши Црвене звезде док су чекали у реду за карте на аеродрому.

Српска радикална странка зато захтева од режима да оштро реагује поводом најновијих догађаја којима се на најбруталнији начин вређа српски народ и држава.

Усташки графити у Мирковцима

02. април 2010. | 17:22 | Извор: Танјуг

МИРКОВЦИ - 

Непознати починиоци исписали су десетак графита проусташке садржине у Мирковцима, приградском насељу код Винковаца у коме већином живе Срби.

Графити исписани црвеним и црним спрејем осванули су крај сеоског фудбалског игралишта.

Непознати вандали су по спољним зидовима просторија клуба исписали кукасте крстове, слова "У" и порукама мржње и претње "Србе на врбе", "Опет ће се густа магла спустити", "Ово је упозорење, ово је Хрватска" и "Долазимо у Мирковце", а под графитима је стајао потпис "деца Павелића".

Анте Павелић ј био поглавник Независне Државе Хрватске (НДХ), квинслиншка творевине фашистичке Италије и нацистичке Немачке основана 1941 на делу окупиране Краљевине Југославије.

НДХ је у историји остала забележена по зверствима и геноциду које су припадници усташког режима чинили до 1945. над Србима, Јеврејима, Ромима, као и Хрватима неистомишљеницима, претежно антифашистима.

Полицијска управа вуковарско-сремска је после пријаве извршила увиђај и покренула истрагу.

Усташки графити на православној цркви у Боровом Насељу

24. мај 2010. | 18:37 → 18:44 | Извор: Танјуг

ВУКОВАР - 

На православној цркви светог Стефана у Боровом Насељу у Вуковару непознати починиоци исписали су кукастих крстове и усташке симболе.

Надлежни парох данас је обавестио полицију, која је направила увиђај и утврдила да су графити исписани црним лаком током ноћи.

Полиција тражи починиоца, против кога ће поднети пријаву за расну и другу дискриминацију.

Комеморација жртвама усташког геноцида у Вељуну

06. мај 2010. | 15:20 | Извор: Танјуг

ВЕЉУН - 

У Вељуну код Карловца данас је у присуству више стотина представника антифашиста и Срба, као и локалног српског становништва, одржан комеморативни скуп поводом обележавања 69-годишњице масакра 525 становника села Вељун код Карловца који су 6. маја 1941. починили усташе.

Пре скупа код споменика на чијим су плочама исписана имена жртава усташког масакра, али и оних који су погинули у борби против окупатора и издајица, у Карловцу је одржан парастос за жртве, а положени су и венци на спомен костурницу која се налази уз друм.

Српски посланик и председник Српског народног вијећа Милорад Пуповац у обраћању присутнима осудио је ћутање или изокретање чињеница о овом масакру, једном од првих по проглашењу НДХ.

"На овом месту треба се сетити оних који су страдали пре подизања устанка, пре него што су могли знати каква је то држава формирана и који су побијени пре него што су се организовали", рекао је Пуповац.

Присутнима су се обратили и заменик жупана карловачке жупаније из редова Срба Миленко Ребић, председник жупанијске српске мањинске самоуправе Раде Косановић и представници антифашиста.

Скупу који су организовали жупанијско удружење Савеза антифашистичких бораца и антифашиста (САБ) месни одбор Вељун присуствовало је преко сто мештана, родбине побијених Срба, представници српске мањинске самоуправе, представници српских организација, невладини активисти и антифашисти.

Треба рећи и да су у Карловцу чланови мањинске самоуправе и антифашиста прославили дан ослобођења града, 6. маја 1945. али уз бојкот градских власти.

Након што су усташе 5. маја 1941. убили једног Хрвата млинара који није пристајао уз усташки режим и његову породицу, они су то прогласили делом четника и покупили Србе из Вељуна старости од 16 до 60 година на саслушање у хрватско село Благај, након чега су их побили.

Убијање је трајало три дана, а жртве су осим на дно једне удолице, бацали и у једну вртачу, одакле је један од Срба, Душан Никшић побегао.

Хрвати из Благаја су наредни дан затрпали мртве, поорали и посијали зоб (овас), разгласивши да су Срби одведени на рад у Немачку.

Након Никшићевог исказа партизани су у кревету с љубавницом ухватили учитеља и усташког функционера Ивана Шајфара који је с три католичка свештеника иницирао покољ. Након што је све признао, партизани су Шајфара и његове саучеснике, које су могли ухватити и који су признали учешће у масакру, осудили на смрт.

Искази починилаца злочина налазе се у књизи "Радио сам свој сељачки и ковачки посао" коју је написао карловачки историчар Ђуро Затезало.

Хрватски комесар за евроинтеграције величао усташе

04. мај 2010. | 12:06 | Извор: Танјуг

ЗАГРЕБ - 

Давор Иво Штир (Стиер) специјални изасланик премијерке Јадранке Косор за евроатлантску сарадњу, и један од кључних премијеркиних људи у артикулисању хрватске спољне и регионалне политике величао је усташе, пише "Јутарњи лист".

Лист подсећа и да је Штир као секретар Хрватске младежи (омладине) Аргентине у децембру 1990. у Буенос Аиресу био саиздавач публикације "Хрвати - народ без људских права" у којој се безрезервно велича НДХ. Књига НДХ показује као државу рођену у самоодбрани хрватског народа од четничког терора и велича "херојства" усташке војске, а период од 1941. до 1945. описује као хронологију партизанских и четничких злочина уз прећуткивање усташких.

Та књига била би тек једно у низу издања које су након 1945. штампали екстремно десни хрватски емигрантски кругови да двојица од укупно тројице њених саиздавача данас нису високопозиционирани у хрватској власти, пише "Јутарњи лист".

Осим Штира, као саиздавач се појављује и Маријан Маркос Остојић који је преко 15 година запослен у Министарству спољних послова. И Остојић који је сада у 60-им годинама, и десетак година млађи Штир рођени су у Аргентини, у хрватским емигрантским породицама, а у Хрватску су се доселили у првој половини 90-их, да би одмах по доласку у земљу добили посао у дипломатији.

Остојић и данас води маргиналну, крајње десну политичку странку Хрватска републиканска заједница која се јавно залаже за Хрватску у "природним" границама, то јест на Дрини, пише лист.

За разлику од Остојића, Штир, према тврдњама особа које су с њим непосредно сарађивале, након доласка у Хрватску није јавно износио екстремно десна политичка уверења из младости. Након студија у Аргентини каријеру је почео као чиновник у МВП-у, у одељењу за УН, затим је био у амбасади у Вашингтону, па у хрватској мисији у седишту НАТО-а у Бриселу.

У владу га је довео Иво Санадер и именовао својим саветником за спољну политику, а у марту 2009. замеником шефице свог кабинета. Након Санадеровог одласка Штир је изборио поверење хрватске премијерке Јадранке Косор, па га је она у новембру 2009. оставила у влади и именовала својим комесаром за евроатлантске интеграције. У само неколико месеци Штир је стекао велику премијеркину наклоност, о чему говори и чињеница да га је овог пролећа из као дотадашњег обичног члана кооптирала у Председништво ХДЗ-а.

У самој књизи, збирци текстова из емигранстке штампе, пише се о "четничком и партизанском геноциду у НДХ", али о усташким злочинима, убиствима и депортацијама Срба, Рома, Јевреја и Хрвата антифашиста, али о Јасеновцу, Старој Градишки и осталим усташким логорима нема нити слова.

Помиње се тек "погинуће 200 партијских активиста у Хрватској" приликом бекства из логора Керестинец, али не и ко их је тамо интернирао и зашто. О муслиманима се у књизи говори као о Хрватима муслиманске вероисповести, а о усташама се говори као о "нашој војсци" или "хрватским редарственицима", пише лист.

"Свет Европе": Јасеновац - холокауст подстакнут од Ватикана

02. фебруар 2010. | 16:19 | Извор: Бета

БРИСЕЛ - 

Европски часопис Свет Европе (Europe's World), објавио је, поводом светског дана сећања на жртве холокауста, да је "усташки логор Јасеновац у нацистичкој марионетској Независној држави Хрватској (НДХ) био трећи највећи и вероватно најсвирепији логор за истребљење у Другом светском рату".

У исцрпном и документованом осврту, под насловом "Јасеновац-холокауст који је подстакнут од Ватикана", часопис у којем сарађују угледни европски интелектуалци, политичари и државници наводи да се окрутност у Јасеновцу "може објаснити више верским него другим разлозима".

"Ватикан је одиграо важну улогу у потоњим догађајима прања новца и заштите ратних злочинаца", пише у осврту сарадник Света Европе, фински стручњак за балканску политику Ари Русила.

На судском процесу у Америци, додаје се у анализи, "Ватиканска банка је оптужена да је 'опрала' део усташког опљачканог блага" а 1986. америчка влада објавила је документа која показују да је "Ватикан организовао бекство усташког поглавника Анте Павелића и још 200 високих званичника усташког режима у Аргентину".

"Док је за нацистичку Немачку Јасеновац више био оруђе за етничко чишћење, за усташе је верски вид имао битну улогу", наглашава Русила.

"Усташки вођи су", додаје се у чланку, "ставили до знања да желе да побију трећину српског становништва у Хрватској, трећину да депортују, а осталу трећину да из православља прекрсте у католицизам - сви који су то одбили били су усмрћени".

"Чињеница је да су 743 католичка свештеника били припадници усташа и лично убијали Србе, Јевреје и Роме; логором Јасеновац је управљао фра Филиповић-Мајсторовић, католички прелат", додаје се.

У осврту Света Европе наводе се подаци Википедије, Енциклопедије холокауста, израелског центра Вад Јашем и других извора, а дају се и адресе веб-страница, које нуде могућност да се преко интернета прегледају документарни филмови о Јасеновцу.

Такође се наводи да је према разним изворима, у самом стратишту Јасеновца побијено више од сто хиљада људи, а у свим усташким логорима и целој НДХ седамсто хиљада заточеника.

"Свирепост усташа је била толико велика да се на то жалио и заповедник немачке војске у тадашњој Југославији", указује се у анализи европског часописа.

"Католички свештеници који су учествовали у убијању на десетине хиљада Срба, Јевреја и Рома и управљали Јасеновцем, побегли су из Европе на крају рата кроз Ватиканске 'пацовске канале', које је надзирао фра Драгановић, који је помогао да правду избегну и такви суманути типови попут (нацистичког злочинца) Клауса Барбија", наводи се у тексту.

Presude

Ante Gotovina i Mladen Markač proglašeni su KRIVIM za učestvovanje u udruženom zločinačkom poduhvatu prema osam tačaka optužnice:

1. Progon kao zločin protiv čovečnosti

2. Deportacija kao zločin protiv čovečnosti

4. Pljačka javne i privatne imovine kao kršenje zakona i običaja ratovanja

5. Razaranje kao kršenje zakona i običaja ratovanja

6. Ubistvo kao zločin protiv čovečnosti

7. Ubistvo kao kršenje zakona i običaja ratovanja

8. Nečovečna dela kao zločin protiv čovečnosti

9. Okrutno postupanje kao kršenje zakona i običaja ratovanja

NISU KRIVI prema tački 3: nečovečna dela prisilnog premeštanja, kao zločin protiv čovečnosti