POLITIKA
Поводом пресуде на Хашком суду хрватским генералима објављујемо тзв. „Бријунске транскрипте” односно разговор хрватског државног и војног врха пред акцију „Олуја”, 5. коловоза 1995. године. Бријунски транскрипти сматрају се главним доказом Хашког суда у доказивању злочиначког подухвата иако многи поричу аутентичност документа.
Хрватски генерал Анте Готовина осуђен је на 24 године затвора (Фото Танјуг)
Предсједник Фрањо Туђман: Господо, сазвао сам овај састанак да бисмо процијенили садашњу ситуацију, да бих чуо ваша мишљења прије него што донесем одлуку о даљњим нашим потхватима ових дана. Као што знате ми смо били одлучни да пођемо у даљње операције чему је ова операција потхват Грахово-Гламоч требала такођер послужити и у односу на Бихаћ, али и ради опкољавања Книна. Били смо одлучни да пођемо у деблокдаду Бихаћа са западне стране. Међутим, сада је таква ситуација да су нам представници УН Арасхи, Столттенберг са Србима тај разлог избили из руку, јер према томе они повлаче своје снаге с подручја Бихаћа. Неће нападати, дозвољавају да се УНЦРО постави на те границе, на проматрања. И то јасно да су одмах то доставили читавом свијету. А, свака војна операција мора имати своје политичко оправдање. Према томе, ми више немамо оправдање да идемо у деблокаду Бихаћа.
...да Срби практички нестану...
Али, чини се да бисмо могли повољну политичку ситуацију у Хрватској, деморализацију у српским редовима, наклоност и људи у Еуропи, једним дијелом у Еуропи, оно што је склоно рјешењу те кризе и у корист Хрватске гдје имамо значи пријатеља Њемачку која нас суздржано подржава и у политичким разговорима, али и у НАТО гдје такођер имају разумијевања за наше погледе. Имамо и наклоност Сједињених Америчких Држава, али до одређене границе, ако ћете господо извршити на професионалан начин, као што сте извршили у западној Славонији у року од неколико дана, то значи молим три, четири дана, максимум осам дана онда можемо рачунати да ћемо и политички, да нећемо политички не само претрпјети штете, него да ћемо политички у том и таквом свијету доботи. Према томе, по моме мишљењу будући да нам више не може бити главни циљ да продремо до Бихаћа. Продор до Бихаћа може бити само споредни сада. Ми бисмо морали наћи неку излику за нашу акцију, наш потхват који можемо почети према плану као што је било јучер, или пак сутра, или према јучерашњем плану за сутра, или да се договоримо кад можемо. Али, ако идемо ових дана у даљње потхвате онда Бихаћ може бити још само као излика и споредно, а противнику онда морамо нанијети или тотални пораз југ и сјевер, да се разумијемо, поштујући исток на миру сада. Зашто пустити исток на миру? Зато што се и ти наши пријатељи боје да не уђе Југославија у рат у цјелини, с Југославијом и Русија, па према томе опћи рат. Према томе, исток бисмо пустили тотално на миру, а ово бисмо морали ријешити и југ и сјевер. Ријешити, на који начин? То је сада тема наше данашње расправе. Да нанесемо такве ударце да Срби практично нестану, односно да оно што нећемо одмах захватити да мора капитулирати у неколико дана. Према томе, тај предвиђени план који смо имали за сутра требало би преразмотрити и модифицирати. Када чујем ваше просудбе и ваша мишљења, значи онда ћу донијети одлуку. Али да поновим, није главна задаћа деблокада Мостара, него је... (Упадице: Бихаћа.) Него је, Мостара ми зато пада на памет, јер вјеројатно ће они доље чачкати нешто на том подручју да би нас свезали и да би нас упозорили ако ми идемо, да имају и они могућности од Неретве, што не одустају, па до Дубровника. Према томе, није нам главна задаћа Бихаћ него је наношење на неколико праваца таквих удара да се српске снаге више не могу опоравити, него да морају капитулирати. Код тога можемо рачунати да се у том подручју Југославија неће ангажирати ирзавно. И ноћас су одржали сједницу своје владе. Позивају, осуђују нашу агресију и позивају Међународну заједницу да осигура престанак непријатељстава и политичке разговоре. Ви сте вјеројатно читали сви мој одговор Акасхиу, јесте или нисте? (Упадице: Јесмо.)
...преговори као маска...
Према томе, као што сте видјели он је ултимативан, али је већ јутрос Столттенберг дошао Шаринићу и каже да би се то могло поправити у оном смислу као што је предсједник тражио и да они предлажу да се између книнских Срба и нас одржи састанак у Женеви у четвртак. И предлажу своју делегацију у којој би био Миле Новаковић, то је онај генерал, њихов министар Војновић, па Мацура, па Пријић и да моле свакако да буде на челу наше делегације предстојник Уреда Шаринић. Ја сам Шаринићу рекао да може начелно рећи да ми јесмо за преговоре уколико прихваћају оне моје увјете које сам поставио у свом одговору Акасхиу, али да он неће бити на челу делегације ако дође до тог састанка. Тако да и то можемо, још данас ће звати и можемо и то узети као маску да прихватимо те разговоре, чак да одредимо не знам и своју делегацију, али да поразговоримо о томе да ли сутра или неких наредних дана да идемо у потхват за ослобођење од Баније, Кордуна до Лике, Далмације до Книна, на који начин да то проведемо са задаћом да посао углавном завршимо у три, четири, максимум осам дана. Да остану послије тога само некакве енклаве које би се морале предати. Ево толико као увод у расправу о свему томе. Молим ваше мишљење. Сватко од вас ће бити одговоран онда за оно што се договоримо за проведбу и за међусобну сурадњу, јер без веома усклађене сурадње на свим бојиштима не бисмо могли постићи успјех ослобођења тих подручја у кратко вријеме. С тиме да будем до краја чини ми се јасан да би требало размислити да се значи ове снаге од Грахова усмјере онда према овамо у офензивним дјеловањима. Толико као увод. Молим господо, с пуном одговорношћу оно што износите, своје просудбе и своје приједлоге, и онда касније да донесемо одлуку о проведби.
Давор Домазет: Господине Предсједниче, ја ћу изнијети ситуацију стратешку на разини противника, а онда бих дао и назнаке могуће операције сукладно вашом постављеном сада тезом, јер сам упознат са цијелом операцијом у њеном планирању. Прво, сматрам да је садашња ситуација, када је питање непријатеља у цјелини гледајући и у Босни и у окупираним дијеловима Хрватске изузетно повољна за нас, за извођење радикалне операције за ослобађање окупираних дијелова Бановине, Лике, Кордуна. То се темељи на слиједећем. Продор према Грахову и пресцјевање ријешена је једна од четири, значи остале су три преостале точке кључне које на оперативно стратешкој разини доводи противника и цјелокупну његову операцијску структуру у окружење. Друго, везао је и онако оскудну причуву коју има и може одвојити у војсци Републике Српске односно из Босне, рачунајући и слободне снаге које има на источном босанском подручју.
...двоструки протуудар...
Како су себи задали некакав политички циљ, а с тим и војни да покушају вратити Грахово јер знају његово сратешко значење њихово главно усмјерење је сада према Грахову, како снага са простора окупираног поглавито Лике и Далмације, тако и из Босне и Херцеговине. Они у тијеку покушавају, наглашавам покушавају припремити један противудар који ће имати за сврху само деблокаду Грахова, што је за нас изузетно корисно јер ће на тај простор маневром снага за идућих четири, пет дана не могу бити спремни, а просуђујем да неће моћи ни за осам до десет дана што нам отвара могућност, јер ослобађа позадину и простор иза нас. Друго, све што је потенцијале могао довести на подручје Бановине и Кордуна и Лике то је довео...
Предсједник: Чујте, одакле би они протуудар према....
Давор Домазет: Протуудар је двоструки господине Предсједниче. Са Книна, односно сјевероисточно од Книна, ту су снаге које је дијелом снага пребацио са ... (гледају по карти.) Снаге за протуударе су са двије операцијске основице. Книн, то би снаге са окупираних дијелова и сјевероисточно из правца Дрвара, биле би снаге Републике Српске. За сада планирају специјалне снаге већ пребацују, с тиме да су оставили сад на једну оклопну сатнију на Слуњу и с тиме су на начин слабили притисак на пети корпус и са снагама које су још остале, а знамо какво је стање тамо, са лијевога бока биле би снаге специјалне полиције, плус снаге специјалног корпуса, а са деснога бока прва бригада из првог крајишког корпуса из Бања Луке и била би 16. бригада оторизирана коју је скинуо са коридора, а те су снаге замијениле снаге из источне Босне које су биле на Сребреници.
Предсједник: Да ли су они одустали у овом моменту?
Давор Домазет: Не, не, нису они одустали. Они маневар снага господине Предсједниче, зато јер су они ограничени од горива па свега редом. Њима је најлкаши тај маневар да ове снаге скину, јер најбрже могу доћи, а да их замијене оне које су биле на Сребреници. Али је овдје значајно да неће доћи до повећања већих снага да ће моћи имати такав однос да би могли угрозити Орашје које за нас има изузетно значење. Значи, укупне снаге које он може створити за офанзиву, а он ће подузети, то је недвојбено биле би јачине, не веће од 6 тисућа људи, што би с обзиром на структуру обране и позиције које ми држимо, то би Готовина образложио, морали зауставити и навучи те снаге на нас, напросто их и пустити, јер нама ће онда отворити стратешки наступ на сјеверу и сјеверозападном дијелу. Друго, оно што је значајно је то што је пропустио корпус, притисак специјалних снага, тако да је мој приједлог да се пуно не исцрпљује 5. корпус са снагама и у простору који су освојили, јер он није промијенио оперативну ситуацију јер није пренешена комуникација, него да тај корпус упораби на слиједећи начин, да остави доста те снаге, а сада му нису потребне те велике, али да главнину снага прегрупира и иде према Кулен Вакуфу на другу критичну точку и дође до потпуног одсјецања снага. Остаје само помоћни пут за њихово извлачење. На тај смо начин ријешили другу критичну точку и цјелокупни простор одсјекли. За то и на наше дјеловање остало које ћемо изложити, моћи ће направити за та три до четири дана која сте ви казали. Друго критично или оно што је значајно су два простора. То је Костајница и Двор на Уни. Рјешавањем једнога, поглавито првога, а затим другога, у другом су мостови за извлачење снага, цјелокупни простор се одсјеца у оперативном смислу и та операција би практично врло брзо могла завршити. због тога директива која је сада дата она све темеље ове има, само је однос снага усмјеравање на том правцу. Према томе, прво, идемо за Зборно подручје Госпић које је по мени кључно и то из два разлога, прво што његов продор на Љубово омогућава пресјецање комуникација и изравно стављање под надзор Зрачну луку Удбину са минималним снагама, јер значај луке Удбина може нам нанијети велику штету, прије свега ударом по ријеци Урин. Значи, ту рјешавамо тај кључни проблем. Други кључни проблем је продор на најужем дијелу који већ план постоји и не треба га мијењати. Мора се изићи у сусрет Бихаћу и то урпаво на она хрватска села која се налазе тамо, гдје су снаге Хрватског вијећа обране што сматрам да ће имати посебно значење. Треће које морамо ријешити то је недвојбено топничко ракетни ватрени удар у којега ће он покушати направити према Загребу. Према томе, у тој етапи недвојбено мора бити своструки обухват односно клијешта на простору Петриње, тако да се уклони. И исти случај је са Карловцем. Остаје нам оно што је главно код операције, главни удар са снагама већ би имао операцијску основицу као помоћни од Дубице и преко Суње гдје је разрађена операција на Костајницу, тако да би уклонили и ту точку као значајну. Затим, врло лако долином Уне се пружају простори, са те операцијске основице угрожавање Двора на Уни, а додатно можемо и са снагама 5. корпуса дати му задаћу да иде на Сански мост, не на границе гдје су границе хрватске, него јужно од Уне, значи према Босанској.... и на тај начин ћемо угрозити Двор на Уни јер је тај простор могуће угрозити. На такав начин операција има сасвим реалних снага, јер однос укупни, и са тиме бих завршио, је слиједећи.
...непријатељи би могао на Осијек...
У овим ситуацијама, њихова рецимо та мобилизација је само 17 посто јучер је податак. То изричито говори колико је разстројство унутар и сада је прво оптерећење како побјећи, а не како се борити. Укупне снаге на овом подручју су слиједеће 7. корпус уз ва та прегрупирања која има, има 7 тисућа људи. 15. корпус Лика не више од 6 тисућа, Кордун са ојачањима 4,5 и Бановина има 5 тисућа. (Упадица: а 2. крајишки?) Он је разбијен, имам податке па ћу ти их дати. Према томе, операција пружа реалност господине Предсједниче да се у том времену изведе. Додатне елементе могу још образложити. Када је у питању источна Славонија односно Барнаја однос снага је сасвим другачији. Из разлога што је сада укључивање војске Југославије и прије шест дана довошење 18. моторизиране бригаде Нови Сад са комплетном техником, драговољци већ који су се инфилтрирали, укупне снаге на источном сектору су 16 тисућа војника, 160 тенкова и 3 топничке мјешовите пуковније. Те су снаге већ у борбеном распореду, како оклопне, тако и топничке, и са јасним циљем су постављене. Они ће покушати то урадити, ту никакве двојбе нема, заузимањем мостобрана на Барањи, и циљ је избацити једног хрватског војника са тог дијела. Друго, покушат ће и извести сигурно ватрене ударе по градовима. Они цијене и њихови су планови да би можда у евентуалној позицији, ако би операције дуље трајале, због тога операција на западу и мора краће трајати, могли ако получе резултат покушати чак из правца Тење, јер су испразнили јучер све пучанство и главне су им снаге концентриране тамо, са снагама које има у Барањи и понтоне које доводи из Југославије могао би покушати ићи на одсјецање Осијека. Али само под увјетом да ово траје дуже и да се заиста одлуче ангажирати на том дијелу, и ако успију скинути нас са мостобрана. У тој ситуацији не пријети још, без обзира што имају снаге, јер мора довести снаге 453. моторизиране бригаде из Шида, не пријети опасност поглавито зог чврстине обране Хрватског вијећа обране на Орашју да би могли покушати давно познати и планирани маневар јужно од Винковаца према Жупањи. Значи, то у овој етапи искључујемо. Осим само што им остаје, то су ватрени удари по Винковцима. Дакле, реалност за ту операцију је сада повољна, с обзиром са војног аспекта и ангажирање снага, јер ће нам њихов планирани удар добро доћи у смислу да све снаге којима везују како операцијске дубине, тако с окупираних простора, а нама оставља могућност да врло брзо затворимо остала три прозора или врата која имају, а затим са већ планираним и развијеним оперативним снагама Хрватске војске избијемо у дубину и изађемо на границе.
Предсједник: Господо, у политичком смислу још нешто нисам вам рекао. Билдт, ви знате тко је Билдт, замијенио је Оwена, био је ових дана у Београду и договорио је са Миилошевићем такво рјешење политичке кризе у Босни, на тлу бивше Југославије да Милошевић призна Босну и Херцеговину на основу приједлога Контактне скупине. Према томе 49, 51 Федерација, Конфедерација и тако. С тиме, да ако то учини, да му се за рок од 9 мјесеци, суспендирају све санкције. То је значи Милошевић пристао. Иза тога стоји Русија, Француска и Енглеска. Ми смо са своје стране подузели све кораке да и Њемачка и Сједињене Америчке Државе пруже отпор томе, јер то оставља отворен проблем хрватских подручја и то је својеврстан начин притиска на нас. Али, то говори у том смислу, то спомињем зато да своје операције морамо тако замислити, тако провести да недамо повода Југославији, Милошевићу и њиховим пријатељима на западу да прихвате интервенције Југославије на хрватском тлу. Мислим да, то је сада адмирал рекао, ако сачувамо, мислим да чак ми се можемо, међу нама речено и помирити са губитком Дравског мостобрана јер ако би они напали са свим снагама тај мостобран Драве у Осијеку, ми бисмо јако тешко то могли зауставити. Ако би ту започели рат, онда за запад, започињемо рат и са Југославијом. А, они се као што рекох боје значи Југославија, Русија, Ислам, свјетски рат итд. Значи, са стратешког и политичког војног гледишта ми можемо занемарити чак и тај мостобран, јер он није од таквог значења. Ако ријешимо ово, онда ћемо оно рјешавати у каснијем раздобљу. Разумије се, то може довести до тога да они гранатирјау Осијек или Винковце. Двојим да би пошли у освајање Осијека.
Давор Домазет: Не, ја сам рекао да ту може Југославија да се укључи.
...Абдић за нас, Изетбеговић против...
Предсједник: Зато ја то и кажем. Сада још нешто, у тој нашој операцији не знам генерале шта је било са Абдићем. Ми морамо Абдића присилити да стане на нашу страну и да према Великој Кладуши, значи да тамо наиђемо не на противничке снаге, него ли на Муслимане који ће стати на нашу страну. Мислим да у војним разматрањима то треба имати у виду. Абдић је био за сурадњу с нама, па је Изетбеговић био против итд.
Звонимир Червенко: Оно господине Предсједниче што сам вам рекао, разговор је био са њим, обављен је. Он неће са никаквим Муслиманом из Хрватске разговарати и мислим да је он остао на својим позицијама као што јесте, барем за сада.
Предсједник: Добро, остао је на својим позицијама, али ако ми пођемо у офензиву онда му треба рећи, ако ћеш бити на српској страни онда ћеш доживјети пораз, а ако останеш неутралан и приђеш на нашу страну онда имаш осигурану будућност. То треба дјеловати и војнички и политички. Сада, Удбину, рекао је адмирал под контролу. То вјеројатно треба гранатирањем уништити. Знате шта је, стратешки гледано шта је недостатак овог нашег разматрања плана? Лијепо је то да треба сада адмирал затворити им и преостала троја врата, али им недаш нигдје излаза. Нема изласка да се.... лијепо је то да је рекао сада адмирал затворити им преостала троја врата, али им не даш нигдје излаза. (... да се затвара...) Да се извуку, да побјегну, него их присиљаваш да се боре до краја, што нам намеће веће ангажирање и веће губитке. Према томе, молим, дајте да узмемо у разматрање и то, јер они јесу деморализирани, апсолутно, и већ као што су се исељавали из Грахова и Гламоча, кад су се наши присиљавали, тако се већ дијелом исељавају из Книна. Према томе, дајте да узмемо, у војном разматрању, и ту могућност да им негдје оставимно пут, да се могу дијелом извући. (... ту је Двор на Уни..) ДА, али овај Двор на Уни је горе, али ово овдје...
Давор Домазет: Господине Предсједниче, овдје је пут, и два, зато смо у планирању операције имали, на овоме дијелу, оставља се овај пут, овдје је личко, ово гдје је Срб, овдје је поред Срба. Ту се оставља пут и могу изићи, и други пут, оставља се Двор на Уни, јер ми тек у завршном, тек избијемо на Костајници поступно напредујемо и пуштамо да излазе, нећемо ми затворити то. Тако да има два кључна пута.
Предсједник: Да, да си олакшамо да што прије то.
Давор Домазет: О томе смо и размишљали.
...боље да Готовина ради него да чека протуудар...
Звонимир Червенко: Господине Предсједниче, само кратко, ово смо ми детаљно рапсравили и план комплетне операције је онакав какав јест, добар, и извршили смо све припреме да можемо то учинити. Уколико нема политичких опортуности да се донесе одлука да се иде на све, ја предлажем - да се умјесто сутра ујутро крене за један или два дана касније, и да се барем иде на прву етапу, прву фазу овог нашег комплетног плана.
Предсједник: Шта то значи, прву етапу?
Давор Домазет: Добро, прва етапа стратешки након операције, тако треба... и, слиједеће. Прву етапу, заузимање Љубова, стављање под надзор Удбине. Напад снага зборног подручја Сплит и специјалних снага МУП-а, с падина Велебита на Грачац, и стварање увјета у другој етапи, избијања на Отрић. Подразумијева нападно дјеловање на...
Предсједник: Колико би та прва етапа трајала?
Давор Домазет: То је два до три дана, два дана, најмање, не, неће више... (... на то, један дан.)
Анте Готовина: Ту имамо само снаге друге бојне, 9 гардијске, са специјалним постројбама.
Давор Домазет: Да, па и не треба више, не треба више.
Анте Готовина: Да, са специјалним постројбама МУП-а, без икакве једне потпоре, јачих оклопних снага у продору. Морат ћемо их створити, значи она не би била више од...
Давор Домазет: Даље, у том истом првом дијелу операције је продор снага 1. гардијске бригаде и осталих снага зборног подручја, сјеверно и јужно од Плитвичких језера. Значи, отклањање опасности дјеловања по Загребу.
Звонимир Червенко: Да, Загреб, Карловац и Сисак.
Давор Домазет: Да, и исто тако, од Карловца, и исто тако продор и избијање у Костајници. То је прва етапа операције, и она је нормално та и рјешава све кључне проблеме.
Звонимир Червенко: Господине Предсједниче, и нема пола крајине.
Давор Домазет: Она је пресјечена, крајине, сви витални објекти стратешки су под надзором, створени су увјети за другу етапу операције, која исто толико траје.
Др. Мирослав Туђман: Да се пререже овдје доље, или не, с Велебита, овдје?
Давор Домазет: Овјде? (Да.) Не, не , узима се комуникација, и избија се на Грачац, на Велебиту, не, тек у друогј етапи се увођењем 7. или 4. бригаде избија се на Отрић, као кључну точку, оно исто што и... на правцу према Грахову, и онда и потпуно је одсјечено, цјелокупно, све његове снаге, и оставља му се само та комуникација за излаз.
Предсједник: Добро, код тога што ради Готовина с овим снагама, које је имао тамо?
Давор Домазет: Не, он с овим снагама ту не ради ништа, јер он је све направио што треба, само чека њихов удар.
Предсједник: Чекај, чекај, па боље је да он ради, неголи да чека протуудар.
...план генерала Готовине...
Анте Готовина: Ја имам један приједлог, који се може уклопити у план начелника Главног стожера, а то је с оне стране БиХ. Ако ми дозволите, ја бих га и образложио. (Листају по карти...) Овај план се уклапа у план операције од начелника Главног стожера Хрватске војске, а иде из истока према западу, тј. из БиХ, већ с постојећих положаја Босанско Грахово, и исто тако шире подручје Гламоча. Вриједност ове операције је повезивање снаге 2. крајишког корпуса, избијање на Виторог и тиме стварање увјета за избијање на Јајце, и рјешавање проблема Јајца. Друго, с овим правцем, као у првој фази операција би примила... Операција, у исто вријеме, када крећу снаге са запада према истоку, кренуле би снаге 3. бојне 126. пуковније 1. Хрватског гардијског здруга и специјалних постројби МУП-а Хрватске и Херцег-Босне, у правцу црвене земље, и тиме ставља комплетно Книн под контролу. Тиме би увезале и главне снаге 7. книнског корпуса на обрнау Книна. Друге снаге, ту ја имам један захтјев, а то је да с Армијом БиХ договоримо двије бригаде из састава БиХ, које би биле придодате и оперативно подређене здруженом стожеру овдје ХВО, али и ХВ. Оне би имале задаћу да иду сјеверно у правцу... да иду на спајање у правцу Кулен Вакуфа са снагама 5. корпуса, који продире у правцу Кулен Вакуфа. С овим овдје увезивамо један дио снага 2. крајишког корпуса, а с ударом у правцу Кулен Вакуфа с двије стране, и даље... и бок, из правца југа према сјеверу Кулен Вакуф, и од правца сјевера према југу Кулен Вакуфу, увезивали би остале снаге 2. крајишког корпуса и оне које су дошле из зринског корпуса, послије обавијештајних података обавјештајне службе. Тек послије, када имамо резултат с ове стране, наше снаге које иду у правцу Западне Босне, сигурно да би они оријентирали један дио њихових снага, да бочно ударе у снаге зборног подручја Госпић из зборног подручја Сплит, и из правца, оно што имамо падине Велебита, у правцу Грачаца, те су у правцу Отрића. Тек тог тренутка, послије једних добрих провјерених података, ангажирао бих снаге 7. гардијске бригаде и 4. гардијске бригаде - да обухватом избијају у правцу Отрића, и тиме комплетно разбијају бочно снаге које би ишле у правцу снага зборног подручја Госпић, и осталих зборних подручја, Сплит, заједно са специјалним постројбама МУП-а, и тиме бисмо комплетно разбили њихове главне снаге 7. корпуса, 15. личког корпуса и затворили другу комуникацију, тј. излаз из Книна у правцу Грачаца и даље према Босни, а овај већ имамо под контролом, код Книна, у правцу Дрвара. Ми бисмо добили, једно, увјет да идемо даље према Јајцу, с ове стране, јер избијамо на планину Виторог, одакле контролирамо комплетно простор у правцу Јајца. С ове стране бисмо могли остварити оно што је спајање са Западном Босном. А, друго, комплетно затварање јужног сектора, и тиме рјешавање проблема јужног сектора у Хрватској.
...за неколико сати рушимо Книн комплетно...
Предсједник: Господо, у начелу прихваћам овакво размишљање. Код тога ми једино још нешто фали, а то је да у оваквој ситауцији кад ће бити, ако ми пређемо у опће офанзивно дјеловање на читавом подручју, да ће у Книну завладати још већа паника него што сада влада. Према томе, треба предвидјети и неке снаге, које ће изравно дјеловати према Книну, а особито, господо, присјетите се - колико је хрватских мјеста и градова разорено, у Книну јошније данас тако... Према томе, морати ћемо ријешити с УНЦРОМ и тиме, и то, итд. Али, јако би било добро, према томе, оправдање за овакву акцију је њихов протуудар од стране Книна, итд, па према томе, и имамо излику да ударимо, ако можемо с топништвом, као можете по... да се демоларизација до краја... не само ово...
Анте Готовина: господине Предсједниче, у овом тренутку ми комплетно с нашом техником контролирамо Книн,. Није уопће то, ако је заповјед за удар на Книн, ми га за неколико сати рушимо, комплетно. С оклопним снагама, средњим, већим дометом ракетни сустав. Ми смо на 20 км зрачне линије овдје од превоја... 20 км од центра Книна. Снаге које иду на Книн с 400 добрих пјешака из 3. бојне 126. пуковније, који су сви из овог краја, и познају одлично тај крај, а имају разлога да се боре ту, и овог тренутка их је тешко држати на узди. Први хрватски гардијски здруг, који има 300 пјешака, који се овог тренутка у овом простору и доказао, и у сваком случају, на те пјешаке, можемо на то рачунати. Специјалне постројбе МУП-а Хрватске и Херцег-Босне, који имају 350 одличних пјешака, који су се показали у овоме, и у операцији, као изванредни. Значи, да ми имамо негдје око тисућу добрих пјешака, увјежбаних за десантирање, значи за брзо пребацивање на овом тешком терену, ми лако можемо овладати Книном, без икаквог проблема.
Предсједник: Укључујући, узето разматрање да и вртолетни десант направите.
Анте Готовина: Да, и то мислим. Ствар, што овдје добивамо... ударом с овог праца, ми комплетно с осталим дијелом 126. пуковније, која је из овог краја, спуштамо се путем, који је већ пробијен у правцу Уништа, спајамо се са цестом на Уништу, избијамо у правцу Свилаје с осталим снагама и комплетно затварамо овај простор, од Свилаје у правцу Уништа, и ослобађамо, и стављамо под контролу цијели овај дио овдје...
...мора бити офензивна акција...
Предсједник: Господо генерали, часници, иако не смијемо учинити ништа непромишљено, али треба поћи од тога да значи да смо постигли такве успјехе, од Западне Славеоније, и сада у Босни, да смо стекли повјерење народа, да имамо расположење војске, да имамо потпору и добро дијела свјетске јавности, а деморализацију противника толику да не може бити већа. Према томе, треба нам и смјелости. Значи, није само да имамо под контролом, него да га што прије заузмемо и да добије мало, да му платимо. Према томе, ништа авантуристички, оно што бисмо претрпјели губитке да би постигли успјехе. Али, ипак мислим да нам је боља политичка ситуација толико повољна да морамо имати у глави и у Книн ући што прије.
Анте Готовина: Овог тренутка, са ових позиција, ми видимо, имамо ово, и успоредимо као Сљеме, кад видимо Загреб, ево таква је сада ситуација.
Звонимир Червенко: Господине Предсједниче, ако бих ја могао Анти рећи, да не вјерујем да он може с постојећим снагама то учинити, јер ће врло брзо кроз неколико дана бити у позицији да се брани, а врло тешко да ово може...
Предсједник: Чекајте, мало чекајте, он полази од тога, да са запада пође у то. Према томе, које би то биле спрске стране које би се могле супроставити и нашим снагама с подручја Грахова, а са запада. (Мијешање гласова.)
Анте Готовина: Ја мислим да је ово почетак...
Предсједник: Ми морамо градити своје успјехе даље на... (шуштање с папирима.)
Давор Домазет: Господине Предсјендиче, ова операција овдје, те разине, она да, дапаче, она рјешава онај главни постулат, који је остао... а то је што потпуно на овоме... С тим, будући да је генерал Готовина са снагама које има, на оном дијелу планирао ући у Отрић, а то је једна од других кључних точака које јесу... (... показује карту.)... видите, овдје ту, у томе, та раскрсница, у тим снагама ући, и рјешава ону другу кључну точку.
Анте Готовина: Јасно. И, још нешто, сада нам је ближе изићи на Отрић....
Давор Домазет: Али, и још више, под једним - ако ви гледате само изолирано тај дио, а без оперативне, или стратешке разине, онда он има сасвим једну другачију пројекцију. Кажемо, снаге са запада, постављам питање одмах - које снаге? Ако су нам 4. и 7. бригада ту, као носитељ удара за то, значи, ми морамо ово овдје... -
Анте Готовина: Ако сте предвидјели да избијате на Грачац с 2. бојном... гардијске бригаде, с овим постројбама...
(З. Червенко: Ма не...)
Давор Домазет: Не, не тако, немојте. Ова операција иде и она може дати према офанзивности, доминанти, као дух, као такав. Мора се бити и са запада, а са запада смо и мијењали, зато и нема на овим новим плановима 7. бригаде, јер се налази ту. А, са снагама генерала Маркача и осталим снагама зборног подручја, укључујући и 2. бојну 9. бригаде, мора извршити ову прву етапу заузимања презида, као кључне точке, онда она има улогу, ова операција, овдје као што је ту...
Анте Готовина: Тога тренутка је још пуно лакше избити с ове стране на Отрић.
Давор Домазет: То је једина двојба, господине Предсједниче, пребацивање већ снага, које јесу, јер маневар би био заиста тежак, и нормално је да не долази у обзир.
Предсједник: Не, па нема, дакле, пребацивање одавде, па на запад, то је глупост.
Давор Домазет: Да, зато то и кажем, то је једина промјена. Али, исто тако, зборно подручје Сплит сада мора направити снаге достатне да их може подржати, јер смао избијање Мушковице рјешава ствар, јер морамо држати ријеку... (То може, да...) Остали дио операције иде већ по разрађеноме....
Анте Готовина: Ја то гарантирам, избијање на Мушковицу, са снагама које имамо овога тренутка.
...реагирања и страни медији...
Предсједник: Дајте да мало видимо прво реагирање на овај мој одговор, и на садашњу ситуацију у свијету. Дакле, већ сам вам рекао, главни тајник НАТО-а, упознао га је мој амбасадор, и заузет ће се за разумијевање наших. ХФП - одговор на реагирање на мој одговор, синоћњи. Писмо с врло тврдим тоном Хрватски предсједник је категорички одбио, хрватске власти се боје могућег српског напада на Источну Славонију. Ако крајишки Срби не примијене 6 точака споразума, присуствоват ћемо разбуктавању у регији, које би могло довести до проширења рата. Уколико се споразум поштује, можда неће бити ескалације рата тијеком слиједећих 2-3 дана. Изјавио је Рицахрд Холброоке. И, Рицхард Холброоке је у Стате Департменту, америчком, задужен за то. ХП. Хрватски предсједник је рекао да понуда није довољна. Он очигледно није јако заинтересиран да УН надгледају активности његових јединица, док се покушавају проботии кроз Босну према Книну. Туђман је исто рекао да одбија преговарати с вођом хрватских Срба, Мартићем, или било којим другим ратним злочинцем. Гласноговорник УН Ганес је рекао касно навечер, да је на Србима слиједећи корак. Ако су спремни поштивати договор, онда ћемо видјети напредка. Ако се сутра неће нападати Бихаћ, ако конвоји хуманитарне помоћи стигну до бихаћа, без препреке, то значи да договор вриједи. Већ прије хрватског одбијања западних снага босанских Срба, генерал Ратко Младић је рекао - да договор неће мијењати његове планове да поновно освоји сва подручја изгубљено у корист Хрвата тијеком задњих неколико дана. Зашто је Караџић дао наредбу начелнику Миловановићу, а не Младићу?
Звонимир Червенко: Зато што је јачи од Младића.
Давор Домазет: Дакле, сукоби између Караџића и Младића, и Младић је под утјецјаем Милошевића, а Миловановић је изравно под Караџићем, то је раскол између њих.
Предсједник: Да ли се Младић јавио?
Давор Домазет: Младић се налази тренутно у Мркоњићграду, а заповиједно мјесто Миловановића је у Дрвару. Анте Готовина: То су вам двије струје, једна Пале, једна Бања Лука.
Предсједник: Реутерс: Запањујућа хрватска офензива која је преплавила два града и огрмно подручје, присилила побуњене крајинске Србе, да попусте у нападима на западнобосанску енклаву Бихаћ, те да пристану на разовор с непријатељем. Али у Загребу хрватски предсједник Туђман одбија Акасхијеве приједлоге. Договор којем недостаје прецизан термин за провођење, ипак представља велики уступак од стране Срба. Но, није јасно да ли је то само српска варка, како би купили вријеме за прегрупирање снага, након што је на то подручје стигао генерал Ратко Младић. (Да, Мркоњићград...) АФП и Реутерс. Британски министар обране Мицхаел Портиљо, изјавио је на одласку у Wасхингтон гдј еће боравити 24 сата како би разговарао о Босни да не жели звучити мелодраматично, али да хрватска интервенција сада отвара перспективу отвореног рата, у сваком случају између Хрвата и босанских Срба, што нас јако забрињава. Радио Кореница, вијест у 10 сати. Хрватски предсједник Туђман изјавио је јучер навечер Yасусхи Акасхи. У вијестима се даље преноси приједлог, њихов приједлог Бања Лука, не јавља предсједнику писмо Акасхију, спомиње једино Младићеве пријетње пригодом његовог боравка...
Звонимир Червенко: Миловановић је већи стручњак од Младића, то је без сваке сумње.
Предсједник: Сада, слушајте, не знам, у ту процјену се не бих сада, али Младића сте разумјели, не може се порећи да је....
Анте Готовина: бољи је војсковођа.
...низак морал...
Предсједник: Да, бољи је војсковођа, да и дрзовит је, и он користи. Слушајте, он, као и Караџић и Милошевић користи до сада то нејединство Еуропе, Француске, Енглеске, Њемачке и Америке, и према томе, они су искористили то до максимума. Друга ствар је што они сада немауу снага. Слушајте, када они нису успјели послије нашег "Бљеска" у Западној Славонији да нам освоје Орашки џеп, онда је то најбољи знак, а то им је требало као лијек, да допустили некакву обједу, и да би створили ту границу на Сави. Тако да је то знак поприличне њихове беспомоћности, у цјелини узевши, што не треба потцјењвиати, али морамо и то с тим рачунати, и, ево, да, ако нису могли с Орашјем овладати, како би сада нас могли угрозити на било коијем подручју, особито с паметно испланираним и одлично проведеном нашим офензивним дјеловањем. Мислим да ову идеју, коју је генерал Готовина изнио, да је треба узети у обзир, да не долази уопће у обзир пребацивање тих снага на западно подручје, него дјеловање, њихово дјеловање с тог подручја према Книну, према западу. Нисте ми ништа казали шта можемо, кад већ тако пође, што можемо у односу на Бенковац. Да ли они у Бенковцу имају неке снаге, или су горе?
Анте Готовина: Све те снаге овог тренутка, су, по обавјештајним подацима које имамо, из службе сигурности, максимално припадника бенковачке бригаде, који су из састава Обровац, Бенковац, Ђелевске, Кистање, били су на простору Грахова, Гламоча. Тамо су те њихове главне снаге разбијене. Значи, овог тренутка је њихов морал низак, и њихов поврфатак сигурно у Бенковац, и у те бригаде, и офанзива у том правцу је упитна. Ми имамо достатне снаге за обрану, у том простору, а наша брза офанзива би сигурно приморала те њихове снаге, које су способне за протуудар, да их повученмо у правцу сјевера.
Предсједник: Можемо у правцу сјевера, али и онда ми припремите и неке мање јединице да уђу у Бенковац. Да ли то разумијете?
Анте Готовина: Да, јасно, то су домаће постројбе.
Предсједник: Треба имати смјелости, у једној опћој деморализацији, и слушајте, колико имате искуства, имам га ја из рата, колико ви имате искуства - у једној опћој деморализацији гдје се они више не могу поуздати да ће добити помоћ. Ту треба имати смјелости, итд.... Анте Готовина: Да, од тог ратног лана, који је већ одобрен, то је све предвиђено, значи, оне снаге, које су у обрани, одређене.... повољна ситуација, крећу у...
Давор Домазет: ... као снаге за гоњење, дани су им точно правци, врло мале снаге, гдје улазе у дубину.
Предсједник: Да ли има нетко од вас неких нових приједлога или мишљења, када можемо поћи у једну такву операцију, свеукупну операцију. Према томе, с тим да ту требате планирати. Ово што је Домазет изнио, али, то ипак прецизирати, које су то точке, који су то правци које точке морамо, с којима морамо овладати, да бисмо противника касније потпуно дотукли, присилили на капитулацију. С тим што сам рекао, и ово што смо казали, да им овдје треба дати излаза да могу.... Јер, важно је да им ти цивили, да пођу, па ће онда и војска, и када колоне пођу, то дјелује психолошки једни на друге.
...исељавање цивила...
Анте Готовина: Већ сада има велико исељавање цивила из Книна, који одлазе за Бања Луку и Београд. Значи да ми, ако настављамо овај притисак вјеројатно за неко вријеме, неће бити толико цивила, него оних, који морају остати, који немају могућности отићи.
Предсједник: Да ли је могућ удар на Книн, да не покажемо логор, кога УНЦРО тамо, УНПРОФОР....
Анте Готовина: Ми можемо јако прецизно, овог тренутка, дјеловати по Книну, без да циљано у војарну, у којој се налази смјештен УНЦРО. (Имамо све снимке, и точно се зна то...)
Давор Домазет: У тој јужној војарни, а његове снаге су сјеверно. Према томе, може се врло прецизно гађати, а да се никако не дође под дјеловање, у.... мало јужније од Книна, то су прецизно....
Анте Готовина: Овога тренутка ни једно наше оружје не дјелује без навођења, значи, непосредно се наводи.
Предсједник: То значи ипак мало захтиејва овако, према томе, да нам није главна задаћа спајање према Бихаћу, него... и то ипак захтијева помјерање досадашњих планова. Колико вам треба и за дворшење плана и за евентуално прегрупирање снага. Да ли ће то захтијевати прегрупирање снага?
Звонимир Червенко: Два дана, не више.
Предсједник: Генерал Црњац, што?
Миљенко Црњац: Господине Предсједниче, ја исто сматрам да би нам било потребно 2-3 дана да би извршили прегрупирање снага, јер ово је сада нови моменат, генерал Готовина планира 7. и 4... значи, треба довести снаге, дубље. Друга ствар, не знамо, ја до сада нисам знао гдје ће 5. корпус дјеловати. Ако ће дјеловати према генералу Готовини, онда се одмах мијења ситуација и према мени и према Норцу. Иначе, 5. корпус је у оном нашем планирању, било да би он дјеловао према Слуњу, и према стожерном бригадиру Норцу. Сада би 5. корпус највјеројатније требао ићи с њима, и договорити да дјелује према Кулен Вакуфу, односно да дјелује доље...
Предсједник: Колико има Дудаковић, 5. корпус?
Анте Готовина: Има 15.000 (Има?) Да, да, има, али има он још 10, ал их нема с чиме наоружати, и то је проблем. Да али 15.000 има.
Предсједник: Добро, може макар фингирати дјеловање и према западу и према југу.
Звонимир Червенко: било би најбоље да иде према југу. Давор Домазет: Не, не, његов је Кулен Вакуф, и нека иде с босанске стране границе.
... о паници у Грачацу...
Предсједник: Знам, али то не значи, ако иде на Кулен Вакуф, с бригадом.... с некаквом сатнијом не може тамо. (Он ће везати те ствари.)
Миљенко Црњац: Да, тако је, то би требало договорити, али снаге, које би дошле, ту гдје је била планирана 7. требати ће им 2, 3 дана упознавање простора, терена, итд, ја бар то тако размишљам.
МирКо Норац: Ниси добро слушао, тамо гдје ће доћи 7. доћи ће са друге стране 7, то је иста ствар, и и не мијењамо ништа с друге стране, ово долази, и ништа се не мијења, никакве снаге. Ово је најлакши маневар, и најбржи, али исти је, али, циљ је исти, Анте и смо се разумјели одмах. (Да, битан је циљ.) Да, долази на исто мјесто, само са друге стране.
Анте Готовина: Да, са друге стране, а са ове стране је пуно ближе, него пребацивање. (Немамо више...)
Мирко Норац: Имамо ово овако, овдје ... (листају карту...)
Предсједник: Шта је Маркаћу ту задаћа, тко заузима Љубово? (Норац.)
Мирко Норац: Предсједниче, сукладно задаћама и ратном плану ми смо апсолутно све подузели, значи, апсолутно смо извршили сва прегрупирања снаге, и довели их у очекујуће рајоне, групирали... и домобилизирали смо и постројбе, и успоставили и ово, сваке бригаде, довели постројбе, и домобилизирали постројбе и довели их у очекујуће рајоне. Једино још није прегрупиран 1. бригада, која би требала доћи тијеком дана, или сутра. Мени, што се тиче овога дијела, максимално је потребан један до два дана, значи да сам апсолутно спреман за извршење, у цијелости, операције, у једном дијелу спајања, и с 5. корпусом, и два помоћна правца, на правцу Чанак, Трнавац, испред Кореничко врело, испред Коренице. И, други ми је помоћни правац Љубово, гдје бих зракопловну луку ставио под контролу. Значи, ја бих то могао максимално још један дан, који би ми био потребан да то тако, мада су ми све постројбе спремне.
Предсједник: Значи, с тим да би требао ићи помоћним снагама према Бихаћу, а главним снагама би ишао јужно према Книну и Кореници.
Мирко Норац: Не, не, главни правац напада ми је, сукладно о ратном плану. Глибодор, Личка јесеница, Саборско, Дрежин град, а помоћни правци су ми јужно од Плитвичких језера.
Гојко Шушак: А, његове бригаде и Маркач му је овдје на овом правцу , јер дјелује с Маркачем.
Предсједник: Генерале, то је било у складу, такав план. Мислим да ту треба мале корекције, то је било у складу с тим планом, да нам је важно продор до Бихаћа и само пресијецање непријатеља. Али, сада нам није главно, то је помоћни правац, помоћна задаћа, сада продор према Бихаћу. главно нам је сада удар по противнику и овладавање подручјем.
Мирко Норац: Господине Предсједниче, једино један приједлог, ако допустите - онда бих могао ићи према Лапцу, овај дио снага,који се прегрупира, прегрупира 1. бригаду, увести с правца Љубова, и увести је доље, односно преко Дебелог брда, и према Лапцу, тако да затворимо тај правац, а снаге 5. корпуса Армије БиХ, онда би се заједно спојили са снагама и зборног подручја, и одсјецали би тај дио. С тим да онда морамо блокирати Кореницу.
Предсједник: Да, да, то и се чини тако, Да, шта?
Др. Мирослав Туђман: У том случају ако ово буде изведено у року од, не знам, 48 сати, неће ови имати времена да се ови извуку вани. (Да, онда га затварамо). Да, затварамо га онда. (Мијештање гласова.) Да, онда иде мало јужније од Бихаћа, тако да остане овај пут. А, овај овдје, имају времена да се извуче. (Ако идемо ув ећу дубину...)
Давор Домазет: Генерал Готовина иде источни смјер, избија овдје, ми заузимао Велебит и Грачац стављамо под надзор и кмуникацију, а овдје остављамо простор. Не треба битно мијењати корекцију плана, само неки правац, а овдје пресјецамо, ово сјеверно и јужно од Плитвица и ствармао увјете да ослободимо Слуњ као коридор, као такав, тако да ће 5. корпус се моћи усмјерити у једном и другом правцу. Мислим да неке велике корекције сада нису потребите, само припрема завршна два, три дана.
Младен Маркач: Господине предсједниче, да се укључим, моја задаћа у овом плану на микроразини везано за господина Норца-ми крећемно са Велебита - овдје је Св. Рок и ту је цеста Обровац - спуштамо се са Велебита (ово плаво) и имамо задаћу да дођемо, блокирамо Грачац и ослободимо...
Предсједник: С тим кад и кажеш да блокираш Грачац имај на уму да може бити таква ситуација, паника у Грачацу да уђеш и што прије уђеш, да јавиш да си ушао у Грачац и сви ви који ћете бити, јер ће то дјеловати психолошки у таквим ситуацијама, психолошки утјецај пада појединих мјеста је већи неголи да два дана тучеш са топовима, гранатама итд.
Младен Маркач: У нашем оперативном плану је била 7. бригада - ми смо требали створити повољне увјете за даљње увођење, с тим да у исто вријеме Хрватска војска иде према Обровцу и на Мушковце. Значи, у исто вријеме се то одрађује и ствара простор. Међутим, овим сада што износи господин Норац, значи није промјена задаће...
...Обровац ће сам пасти...
Предсједник: Кад пођете овдје, они ће Обровац сами напустити.
Младен Маркач: Нема промјене задаће, с тим да господин Норац иде горе. Значи, њих стављамо овдје у џеп и одатле можемо кренути према Норцу, а Норац кренути према Лапцу и практички смо овај читав простор иселили. Ово се све уклапа и практички то добива с овим планом који је господин Готовина предложио, практички се читаво то подручје ставља под...
Предсједник: Схватите господо, да је ситуација у њиховим редовима таква, па они су напустили Гламоч, Анте, колико, два дана прије него што смо ми ушли, и само Грахово, а каква ће ту ситуација бити након тих побједа Хрватске и још су глупи па говоре како Хрватску војску воде амерички генерали и НАТО-ови авиони. То је једна опћа психоза деморализације. Само ми не смијемо допустити грешку да нас негдје, разумијете, нанесу неке непотребне губитке.
Звонимир Червенко: Господине предсједниче, ми код Анте Готовине морамо се чувати, ми не смијемо доживјети никакав пораз овдје. Ово што они намјеравају, то ни под какву цијену...
Предсједник: Моментално они немају никаквих снага...
Давор Домазет: Што више чекамо, ... И што сам рекао у свом излагању, ове снаге што су они припремали, рекао сам да не могу у најповољнијим увјетима све да ангажирају, не могу 4 до 5 дана. Према томе, ми два дана имамо припрему, три дана смо испред њих.
Др. Мирослав Туђман: Ово је реално за очекивати кад се ово очисти, па када се извуку снаге онда се они могу припремити након десет дана. За то вријеме ми ћемо ово све очистити.
Предсједник: Треба нам умјесто уторка четвртак... (Гласови: У четвртак ујутро) Али дотле би требало, молим вас лијепо, да нам дају повода, да провоцирају.
Звонимир Червенко: Једино да Маркача задужимо за то.
Младен Маркач: ... и оптужимо их да су нас напали диверзантски да имају намјеру ићи према Масленици, да имају намјеру ићи преко Велебита на прометницу од Карлобага према Стариграду, желе то пресјећи и зато смо морали интервенирати.
Давор Домазет: Мислим да би било најбоље - на сљедећи начин: да зракопловну Удбину - они користе, направимо једну експлозију да су зракопловством ударили и тако маскирамо све наше правце, а нама се отвара...
Предсједник: И овдје да врше протунапад на Грахово, наши су одбацили и иду напријед. Треба исто тако горе на сјеверу у односу на Костајницу...
...гдје ће бјежати...
Владимир Загорец: Ми би њима предсједниче, морали отворити џеп, али они кад почну бјежати они ће морати негдје бјежати, према Книну неће, према Костајници, морамо отворити негдје џеп гдје ће они побјећи - Двор на Уни.
Анте Готовина: Био им је патријарх, одржао је молитву, литургију Двор на Уни и ишао је у Книн промијенио је - требао је ићи на Бановину, али је промијенио, отишао је у Книн.
Предсједник: Је ли истина да је Аркан с њиме?
Анте Готовина: Да, они га чувају господине предсједниче.
Звонимир Червенко: Ја бих молио предсједника да прецизирамо ако они почну гранатирати Осијек, да ли тамо што учинити господине предсједниче?
Предсједник: Поновно понављам, не смијемо се дати испровоцирати да ми дамо повода Југославији да ступи у рат, разумијете?
Владимир Загорец: То би био повод да ми доље кренемо.
Предједник: Ми нисмо кадри, било би глупо да идемо истовремено на источну Славонију и на Барању, ту бисмо изгубили подршку оних пријатеља који нас подржавају суздржано. Ако туку Осијек, они ће се искомпромитирати политички пред свијетом, а што бисмо ми могли тући, неко село?
Звонимир Червенко: Немамо адекватног циља.
Анте Готовина: Једино Бели Манастир, ништа више. ни приближно друго.
Предсједник: То једино ако можемо ударити по некој батерији, не ништа друго. Господо, знате та одлука да идемо има и своје политичке и господарске финанцијске и друге стране. Значи, она нас кошта изравно, а мобилизација и све то скупа, неизравно, а што такођер изравно, вјеројатно да неће само бити повећања туризма неголи ће и ови који су ту отићи. Али, то је разлог да не можемо чепркати. Значи, идемо да онда ријешимо југ и сјевер, разумијете. Према томе сљедеће године ћемо имати Хрватску и туризам, а исто так ослобађамо снаге да кројимо границе Хрватске у Босни, разграничење. Према томе, то што сада одлуке које доносимо и проведба тих одлука је од големог повијесног значења.
...трошимо стрељива као да смо Руси или Американци...
Звонимир Червенко: Још једну ствар господине предсједниче, ако дозволите, ја бих волио да господин Загорец овдје јасно каже да ли он у стању логистички подржати нас са свим средствима које ми тражимо. Ја знам колико чега имамо, али то је јако битно.
Владимир Загорец: Логистички ми можемо подржати један дио - попис имаш - међутим, утрошак стрељива који је био на Гламочу и Босанском Грахову је релативно велик. Мене сада само занима и ја молим све заповједнике да се обрати пажња на утрошено стрељиво у овим операцијама. Ми у причуви имамо за неких 5 дана, међутим, треба обратити пажњу на топништво, рецимо користи се 100 мм за тенкове, Т-55, пуно више него 130 или 122 за топове.
Анте Готовина: Да, ова је операција била највише изражена тенковска борба.
Владимир Загорец: Да, ту се тенк можда користио више као топ, јер овог стрељива топничког има.
Анте Готовина: Јер то је тако брдовито земљиште, да топови 130 и 122, ракетним суставом долази мање до изражаја јер нису то висоравни него више тенковска борба, значи брз продор.
Владимир Загорец: За пар дана је 3,4 тисуће граната, 100 мм испуцано.
Предсједник: Господо, ја сам пред свима вама, а посебно пред неким ту генералима говорио да у читавом том свом рату заиста трошимо стрељива као да смо Руси или Американци. Према томе, ту се више служити са мањим јединицама, диверзантским дјеловањем и са изненадношћу, ударом мањих снага, пјешачких, па и овим хеликоптерским, односно вртолетним, десантима тамо гдје се не очекује, али се може постићи далеко већи учинак неголи - јасно је, а кад бисмо имали довољно онда би и ја био за то да најприје све уништимо са гранатирањем, па да онда кренемо.
Владимир Загорец: Господине предсједниче, ја гарантирам да ћемо имати све, односно имамо опскрбљено све, само још једном молим све да смање, да се иде пуно реалније. Непопуларно је, ја баш не дајем све према захтјевима, а јер ако се да онда се и потроши, значи, идем онако...
Предсједник: Али повежи међусобно и просудба да тамо гдје треба дати, треба дати, а сви ви, значи, не разбацивати него штедити. Што се нас тиче и сада Гранић иде на састанак са Велајатијем итд, покушати ћемо исто тако то ријешити.
Давор Домазет: Господин министар зна тај простор и ту су бункери били тако утврђени да смо ми слали пјешадију, а ишли смо фронтално тенковским ударом, имали бисмо стотине мртвих...
Анте Готовина: Авионе спуштамо, што наше, што муслиманске, узимамо, међутим, ја бих вас молио, од оног састанка, ми нисмо добили ни једног центра. Све ово у задњих шест мјесеци, министар јако добро зна, ишло на ријеч, од оних ракета С-300 па надаље.
Предсједник: Кашпар дати ћеш ми предсједника Владе кад завршимо разговор.
Анте Готовина: Ја сам вам задњи пута рекао дуг је 70 милијуна долара био задњи пута, сада је већ мало већи. Није проблем, али барем нешто да дамо.
Предсједник: Јасан је проблем. (Упадица: Других проблема неће бити) Још мало у смислу промиџбе. Дајте ова два дана - мислим да би требало ићи овако афимирати нашу побједу, мислим да у промиџбеном смислу нисмо довољно добро искористили, чуо сам, значи, говорило се о 200, 250 мртвих, то је поновио и овај Шорић, а Анте Готовина ми каже да су имали 317, према томе, дајте ради подизања морала у редовима Книна, јавите и објавите то, 300, 350, покажите та три тенка која сте заробили и која су у упораби. Давор Домазет: Сама граховачка бригада признаје 400 ван строја, сада што мртвих и што рањених... (Упадица: И топнички дивизион заробљених)
Предсједник: То треба казати.
Давор Домазет: Ми смо екипирали трећу бригаду ХВО са топништвом које је заробљено.
...дати до знања куда да извлаче цивиле...
Предсједник: То дајте ради побољшања климе у нашим редовима, а разумије се и њиховим, и у свјет. Гледајте, тај свијет, чак и наши пријатељи, они су све то - наших акција, робовали некој идеји да су Срби толико надмоћни да смо ми беспомоћни и од Масленице па надаље, отказа УНПРОФОР-а, стално су ме упозоравали доживјети ћете пораз итд. Сада смо их мало увјерили, али дајте те податке - тенкове, те топничке батерије, губици, значи, од данас, сутра, прекостура стлано то понављати на телевизији, на радију и ово да они нападају, да покушавају то нападима, да је ово само маневар њихово извлачење, да нису напустили подручја која су освојили у Бихаћу итд.
Др. Мирослав Туђман: Да ли овдје да се на радију преноси порука који су им путеви отворени за извлачење?
Предсједник: Да, то би требало рећи - не да су им отворени, неголи да је опажено да се цивили извлаче тим и тим путевима.
Др. Мирослав Туђман: Да ли то можемо негдје на почетку акције рећи. Да ли можемо објавити да им се да до знања да се ту извлаче цивилима?
Предсједник: Да, рећи да полазе са цивилним аутомобилима, колима итд.
Др. Мирослав Туђман: Али ћеш затворити неке путове, па да им кажеш у ком смјеру да иде да имамо што мање послова.
Предсједник: Гдје је тај пријелаз? (Др. М. Туђман: Код Срба.)
Др. Мирослав Туђман: Ево, овдје на ауто-карти је још лакше видјети. То је Кулен Вакуф, Срб, добро сам рекао.
Предсједник: Има даље пут?
Анте Готовина: Има, изиђе на Босански Петровац, према Дрвару, овдје, видите.
Др. Мирослав Туђман: Треба рећи да није могуће проћи са тенковима и топовима.
Предсједник: Има ли нешто начелно још разјаснити?
Гојко Шушак: Имам ја питање. Готовина-Маркач, временски колико до спајања вас двојице? Анте Готовина: Послије мене је потребно четири дана са двије стране.
Младен Маркач: 8 до 9 дана све скупа, ако генерал Готовина има четири дана рада, значи да се спусти, да направи ову операцију, ми смо предвидјели 4 дана да би дошли испред Грачаца.
Предсједник: То није осам дана, него треба истовремено поћи, па значи за четири дана.
Младен Маркач: Питање је километраже господине предсједниче: Ми све радимо на ногу, пјешаштво је на цести, нема комуникације. (Предсједник: Колика је то километража) 18 км од садашњег положаја до Грачаца.
Предсједник: Не требате за 18 км четири дана.
Младен Маркач: То је конфигурација тла, то се иде пјешице. До границе има исто толико.
Анте Готовина: Ми смо скратили с ове стране, и ја сам точно на 20 км од Отрића.
Гојко Шушак: Да ли се ти срећеш с њим у Грачацу?
Анте Готовина: Не, у Отрићу.
Гојко Шушак: Зато питам.
...ако избјеглице крену према Загребу...
Анте Готовина: Али не треба он мене дочекати у Отрићу. Кад сам избио у Отрић ја сам прекинуо комуникацију физички. Ја неовисно о томе радим. Када он прекине, прекинуо је све комуникације, нема више ништа, а ми смо избили у Грачац, ушли смо у Грачац. Не треба се спајати. Ово је Отрић, он у Грачац и ствар је ријешена, то је циљ операције. Они не требају ићи унутра у овај простор, тако да се операција одвија...
Предсједник: Ти избијаш на Отрић и овдје се спушташ на лијвој страни и видиш каква је ситуација у Книну, помоћ разарањем једног дијела и по могућности ући.
Младен Маркач: Господине предсједниче, чим ми освојимо Челавац као центар везе и практички мозак тог дијела они су готови са системом веза и практично то ће бити тотално расуло.
Звонимир Червенко: Господине предсједниче, ја бих молио - Домазет, дајте ми објасните како ће се ови центри везе, којим редом, којим фазама?
Давор Домазет: У првом удару, то би био почетак операције, иде се на заповједно мјесто 18. бригаде у Бунићу што ствара увјете... њиховог сустава и омогућава снагама - избије се на Љубово и стави под надзор. И друго, у истом том удару Челавац, Челавац идемо с разлога што му оставимо само дио веза између Книна и преко Петрове горе да их ми слушамо, то зракопловом идемо. (Упадица: Мислиш са Пломина кад говориш о Книну?) Из Пломина на Пљешивицу и остављамо да ми слушамо то са оперативно стратешке везе, а уништавање Челавца, скидамо му све оперативне и тактичке везе на простору ВИИ. и XВ. корпуса. Након тога када крене операција сјеверног дијела, идемо на Петрову гору, остављамо Зринску гору исто тако да само тај један дио веза слушамо и на крају завршава се са Зринском гором.
Предсједник: Што је са тим њиховим покретним с којима могу евентуално - рампама... (Упадица: Мислите на протузрачне...)
Предсједник: Земља-земља.
Анте Готовина: Они не могу, имају уређен положај у Маји (?) и нормално са Арканом могу са простора - знамо те позиције, тако да ћемо то топништвом покушати неутрализирати а ако осјетимо у елеткроничком извиђању да се они налазе у покрету, онда ћемо зракопловством ићи изравно на њих.
Предсједник: То мислим, да не заборавите.
Анте Готовина: Не, то смо планирали.
Предсједник: У читавој овој операцији, слушајте, гдје морамо ићи на прекидање веза између њих и заузимање кључних положаја јако би радо видио неки вртолетни десант на некакве такве точке које су важне, а гдје немају велике снаге. Нисам чуо ни један, имате ли?
Анте Готовина: Имамо по плану, јер ако гледате ову карту овдје, ви не можете пробијати него тек други дан оклоп, значи послије 24 прва сата не можете, ту инжињерија ради, али убацивање група са хеликоптерским десантом, са приземљењем ми заузимамо ове главне врхове и ту им омогућавамо продор инжењерије и иза инжњерије протуоклопне снаге. Ја имам ту само 24 сата да пробијем пут и да спојим та два пута - да избијем директно са цестом на Отрић. Значи, првих 24 сата служимо се само пјешадијом, топничким ударом и десантирањем у просторима. Ту на овој карти то можете видјети, то је овај гребен. Послије када смо ослободили снаге онда можемо и десантирати унутар Равних Котара, када смо избили на Отрић са осталим снагама се приближимо њему јужније.
Предсједник: Можда се спустиш на книнску тврђаву да заштитиш УНЦРО тамо.
Др. Мирослав Туђман: Нема толико хеликоптера.
Предсједник: Што више смјелости разумијете, то више успјеха.
Др. Мирослав Туђман: Онда може 20 људи стати у хеликоптер.
Анте Готовина: Имамо Херкулеса у Шепуринама.
Др. Мирослав Туђман: Ја да ти додам Цесну као водича.
Предсједник: Дајте јасно ових два дана прегрупирајте али и одморите војску дан прије тога.
Гојко Шушак: Господине предсједниче, ми смо сагледали што би ми направили, а сада остаје оно што ако? Прво, што ако они бомбардирају Осијек и Винковце, а почињу избјеглице кретати према Загребу. Значи треба стожер Владе постојати који ће тај прихват организирати. То морамо унапријед видјети.
Предсједник: Сазови са предсједником Владе значи један ужи стожер са то. Са војног гледишта задаћа само удар по њиховим битницима.
Гојко Шушак: То знамо, али говорим ако они почну гранатирање, ми ћемо имати и до сто тисућа можда избјеглица. Паника се може створити, они га могу тако гранатирати да стампедо настане преко ноћи. Сада, како се ту поставити, ту морамо бити ми организирани да не изазовемо ми панику овдје, онда су они направили протуефекат. То је једно.
Предсједник: И зауставити их на подручју Ђаковића, не допустити да иду даље.
Гојко Шушак: Друго, ми морамо дати заповједницима јасно на терену господине предсједниче што ако УНЦРО почне дјеловати, то није искључено. Ја сам синоћ, Канађани, онако како се понашају то би могли учинити. Бит ће таквих ствари. Ми морамо дати чисте напутке њима. То је једно. Друго, ја сам мислио предсједниче, то је један стожер. Други стожер је однос са УНЦРОМ нетко тко је стална контакт особа, а увези је с нама и да с њима то рјешава, да добијемо напутке, јер ће се ствари одвијати пребрзо да би се онда могли тражити около и сазивати. То је други проблем који се мени појављује. И треће, господине предсједниче, ја нисам сигуран, Анте ти си рекао да ова акција иде у реду, с тиме да добију двије бригаде од Армије БиХ да крену према горе.
... о Абдићу...
Анте Готовина: Било би добро када би...
Гојко Шушак: То је нереално за очекивати, када би имали, нећеш их добити за два дана, могао бих их добити за два тједна и то што би добио. То је једно. Друго, њихово возило према Кулен Вакуфу, није реално да ће они то направити, јер би онда Абдић користио прилику и он може мало ослободити толико да провоцира, али ништа друго да направи.
Предсједник: Абдићу треба пренијети моју поруку, не да само сотане неутралан, него ли дасурађује са хрватским снагама.
Гојко Шушак: Али не заповиједа Абдић јединицама, него Срби предсједниче. И онда док Абдић те проблеме ријеши...
Предсједник: Нека се Абдић значи тих Срба рјешава.
Анте Готовина: Господине предсједниче, четири дана, значи два дана послије почетка операције, двије бригаде муслиманске ми смо увијек добили ако буде тако.
Гојко Шушак: Чекај мало, не идемо ми у акцију Анте ако, то ако, је добро дошло, али ми морамо знати точно што смо у стању направити.
Анте Готовина: Ви сте примијетили да ја стрелицу нисам ни ставио према Кулен Вакуфу, него сам река ода би то био мој захтјев.
Гојко Шушак: Чекам али значи ли то да они могу тебе везати протунападом тако да ти не можеш ићи у напад.
Анте Готовина: Не, него ћу морати ослободити један дио снага за бочну заштиту.
Предсједник: Не могу везати, не могу, немају они те снаге да вежу све снаге, то је сасвим сигурно. Питање је, уколико може он офензивно дјеловати према западу, овисно о томе да ли ћеш добити, али то мораш с мањим снагама ријешити.
Анте Готовина: Било би идеално када би 4. корпус кренуо према Кулен Вакуфу и када бисмо двије бригаде упутили у правцу Кулен Вакуфа, то би било идеално.
Др. Мирослав Туђман: Ту треба рачунати ако се ово помиче за два дана, значи ови ће онда имати једно четири, пет дана од завршетка операције, имат ће времена да пребаце ове снаге и тамо чеш трпити напад. То им је једина шанса да ослабе притисак на Книн. Према томе, требат ће утврдити, ту ће бити притисак и треба с тиме рачунати.
Тобоже људска права
Гојко Шушак: Треће, предсједниче, само да још завршим. Можемо ли ми имати вашу сугласност, али с тиме да онда идемо и у ризике ако изгубимо. Ја мислим да би то психолошки имало ефекат на њих да ми, након првог дана операције по Бенковцу, Обровцу рискирамо бацити летке с нечим што би могло и настрадати, али да знадемо онда унапријед да је то нешто што смо рискирали, али их позвати у ваше име, какав год летак направити, након првог дана операције, у њему казати путове којима се могу извлачити, направити тако да изазове оваква помутња каква је још дупло већа. Али онда треба рискирати, и наћи људе, а ја вјерујем да их има који ће рискирати то направити.
Предсједник: Један летак овако, значи опће расуло, побједа Хрватске војске уз подршку свијета итд. Срби ви се већ повлачите преко итд., а ми вас позивамо да се не требате повлачити, ми вам јамчимо... Значи, на тај начин им дати пут, а јамчити тобоже грађанска права итд.
Др. Мирослав Туђман: Ако могу рећи, ово се показује ипак да они слушају више радио и телевизију него летке.Боље је ићи преко радија и телевизије...
Предсједник: Преко радија и телевизије, али и с летком.
Гојко Шушак: Ићи с летком, али га бацити међу њих. Сам његов осјећај да си ти успио, бити над њиме, бацити му га, то је нешто изазвало.
Предсједник: Слажем се, то исто тако доказује нашу снагу. Добро, ићи ћемо с тиме.
Гојко Шушак: Још једно господине предсједниче, у том случају ми би требали или некога од вашег уреда, да овај стожер поновно да успоставимо за промиџбу. Ми смо тај стожер успоставили у Посушју, али сада се то враћа у Загреб дана, требамо некога из вашег уреда који ће бити контакт особа. Је ли Рајаковићка, она треба бити у Загребу на лицу мјеста, да то функционира као и задњи пута.
Предсједник: То је сада ово питање, ово што си казао и за УНЦРО, то значи Шаринића. Што се мене тиче, да ли је сигурније координирати, управљати из Бријуна или из Загреба.
Гојко Шушак: Психолошки би било јако лоше да координирате одавде предсједниче због пука. То би била позиција, многи би то искористили на један начин, знаш војска, гине, а ви... у том контексту је тако. С друге стране опет, знајући вашу неопрезност, можда је боље стајати овдје него у Загребу. То можемо договорити, али из Загреба да координирате акцијом. Мислим да је то боље.
Предсједник: Апсолутно политички то је боље.
Гојко Шушак: То је једно, друго бит ће и амбасадора предсједниче, Галбраитх и сви који ће бити тамо...
Предсједник: Они ће дигнути реп.
Гојко Шушак: Они су своје обавили, они ће остати. Када то све узмемо у обзир господине предсједниче моја просудба је да прије петка ми не можемо кренути.
Звонимир Червенко: Господине предсједниче, ја се поновно враћам на оно да ми из постојећих наших планова који су разрађени, који су јасни, припреме су извршене, да као за циљ, прва фаза тога плана и онда у тој фази да се види што даље.
Предсједник: Ништа, што даље.
Гојко Шушак: Нема прве фазе, него идемо.
Звонимир Червенко: Идемо до краја, молим, то ће бити она прекретница.
Гојко Шушак: Ако психолошки идеш с правом фазом, онда станеш...
Звонимир Червенко: Не, нећемо заустављати, нисте ме разумјели господине министре.
...гранатирати по насељеном мјесту...
Гојко Шушак: Предсједниче, ја исто предлажем колико је код Маркач способан њих наговорити на провокације, њега они по Велебиту могу негдје гађати, то нам неће бити неко покриће. Норац скупа с њиме би требао испровоцирати да можда и по Госпићу или нечему лупну двије гранате. Мислим, треба по насељеном мјесту, тамо гдје је Маркач то је под Велебитом, могу лупати цијели дан. Сви су унутра, и Норац је унутра, и Маркач је унутра.
Предсједник: Не мора улазити...
Гојко Шушак: Али он исто има правац, нису они луди предсједниче, техника је отишла далеко. УНПРОФОР снима правац не знамо да ли ће их пустити.
Предсједник: Добро, нека он снима, када ми завршимо у четири, пет дана.
Гојко Шушак: Добро, али зашто би, када имамо прави начин извођења тога.
Норац: ... извршити са минобацачем или тијеком ноћи или тијеком дана тај простор, палити неколико пројектила.
Гојко Шушак: И задње господине предсједниче, ако би био Шаринић, који већ је у контакту са овим главним заповједником ту, они би ипак на својој разини сваки требали успоставити неки контакт да кажу овима колико времена треба унапирјед да то дају.
Младен Маркач: ... нису на вријеме они хтјели дати, овај пута би им требало дати само сат времена, само да се сакрију.
Гојко Шушак: Јер, тамо смо имали разумијевања, тамо је био Аргентинац, ја сам му дао два, аон је реагирао за један. Тако бих ја и овдје предсједниче да дадемо, да Хрвоје да или тко вће је овоме главноме два, а они дају један.
Предсједник: Онда ћемо господо овако, у четвртак ћу ја доћи у Загреб, рећи ћу и Шаринићу, бит ћемо у Загребу, преговори ће се водити у Женеви у четвртак, а ви дотле све припремите. Односно ноћас само можете јавити, а онда сутра или прекосутра... (Упадица: Провокације сутра и прекосутра) Да.
Гојко Шушак: И за петак, ја мислим да би Готовина тога требао бити насвјеснији, да и Гардијски здруг и сви они који требају ићи, сви су они на одмору већ.
Предсједник: Што да ли?
Гојко Шушак: Пуштати их кући, мислим да не. Можемо их два дана смјестити да се одморе, то није проблем.
Миљенко Црњац: Ја имам приједлог за други дан предсједниче, не знамо када ће бити акција, али да запоједници Зборног подручја дођу у Главни стожер да договоримо акцију по времену и у простору. То би морали договорити и да ми то знадемо.
Предсједник: Чекајте, данас је понедјељак, а ви се нађите у сриједу.
Младен Маркач: То ћемо ми организирати
Предсједник: Али у сриједу, то се можете сада одмах договорити, у сриједу у Главном стожеру и у колико сати.
Гојко Шушак: Имају везе, не морају се сада договорити. Предсједник: Боље је сада то договорити, него по везама.
Звонимир Червенко: Господине предсједниче, ми имамо оперативни тим који зна што ради. Према томе, Црњац, ми бисмо вас позвали и без да сте ово сада рекли.
...идем у Женеву зато да прикријем ово, а не да тамо разговарам...
Предсједник: Знам, али је добро да се нађете поновно заједно ради особног усклађивања. Кинкел обећава да ће нас Њемачка подржавати, али да их обавијестимо унапријед о томе. Бит ће проблем главни са тим УНЦРО-вцима, са јапанским бубама. Њихов је приједлог, Акасхи је расправљао с њима пет сати, да би онда поднио приједлоге да ће они УНЦРО стати према Бихаћу да нас спријечи и да ће ставити проматраче на Динару.
Гојко Шушак: Али они се увреде предсједниче, он говори на грнаице Бихаћа и српске крајине, нема Хрватске у споразуму. Ја у Женеву ишао не бих.
Предсједник: Чекај, идем у Женеву зато да прикријем ово, а не да тамо разговарам. Нећу послати министра, него ћу послати помоћника министра унутарњих послова. То је у четвртак. Према томе, да прикријем ово што спремамо за дан послије. Тако да ми сузбијемо било какв аргумент у том и таквом свијету да ми нисмо жељели разговарати, него смо жељели само оно што... Значи, подузет ће Руси у Уједињеним народима све могуће да се утјече на Загреб да се Загреб суздржи. Да хрватска офензива, прије свега да хрватски Срби одустану од офензиве на Бихаћ. Руси су исто против акције босанских Срба, да би то комплицирало и водило не само дипломатском него и... Значи, ви се састајете у сриједу, када, у колико сати?
Звонимир Червенко: То ћемо разријешити.
Предсједник: Када ћете, договорите се сада.
Звонимир Червенко: Господине предсједниче видимо које проблеме имамо, ја њих лако о томе обавијестим господине предсједниче. Ми се састајемо готово сваки дан.
Предсједник: Друга је ствар ви у Стожеру, али са заповједницима да се састанете.
Звонимир Червенко: Добро, значи у сриједу у 16.00 сати.
Предсједник: Значи у духу овога што смо сада разговарали, начелно усугласити се на томе. Кажем да је боље да се сада договорите. (Упадица: Сриједа, 10 сати ујутро).
Свак ви за себе направите програме, у Стожеру цјеловите уједначити, и онда, не само по данима, него по сатима усугласите како ће ствари ићи. Пола сата ћете остати на ручку и онда можете отићи. (Завршено у 12.40 сати)
----------------------------------------------------------------------------------------------------
Транскрипт састанка који је био кључни моменат у доношењу пресуде Хашког трибунала хрватским генералима у комплетном издању пренели смо са портала index.hr.
објављено: 16.04.2011.
ПОСЛЕДЊИ КОМЕНТАРИ
Људи, 15. априла је ЕУ показала да је ипак на страни правде и да је схаватила да су ХДЗ и Туђман (91-95) само завршили Усташку геноцидну политику Анте Павелића и Миле Будака (41-45) - да се 1/3 Срба побије, 1/3 покатоличи, а 1/3 исели.
Суд у Хагу је осудио Проусташке генерале ХДЗ на 24 год затвора због "ЗЛОЧИНАЧКОГ УДРУЖИВАЊА" и тиме фактички и формално оптужио и Фрању Туђмана и ХДЗ и целу Хрватску државау за :
"ПЛАНИРАНЊЕ РАТНОГ ЗЛОЧИНА У ЦИЉУ ЕТНИЧКОГ ЧИШЋЕЊА КРАЈИНЕ" ,
и како каже суд : " ПЛАНИРАНО НАСЕЉАВАЊЕ ХРВАТА НА ОЧИШЋЕНОЈ ТЕРИТОРИЈИ.
Зато браћо из Крајине само храбро и упорно.!!!
ИСТИНА ЈЕ СПОРА , АЛИ ДОСТИЖНА.!!!
Нема коментара:
Постави коментар