EU treba od Hrvatske da traži obeštećenje za stradale Srbe

E. B. | 16. 04. 2011. - 11:00h | Foto: AFP | Komentara: 13 

BEOGRAD - Zaključak Haškog suda o cilju akcije „Oluja” i ulozi Franje Tuđmana i njegovih najbližih saradnika u ovom događaju mogao bi da utiče na revidiranje stava Hrvatske o karakteru vojne operacije izvedene u avgustu 1995. godine, smatraju pravni stručnjaci.

Između 4. i 7. avgusta 1995. na stotine hiljada Srba ostalo je bez doma

Dok jedni veruju da će ova presuda doprineti boljim odnosima Srbije i Hrvatske, drugi misle da će se jaz još više produbiti.

Snežana Malović, ministarka pravde, kaže za „Blic” da ovo može da bude prekretnica između dve zemlje.

Boris Tadić: Haški sud postupio u skladu s pravom Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je juče da je Haški tribunal postupio u skladu s pravom kada je izrekao presude trojici hrvatskih generala optuženih za zločin protiv srpskog stanovništva počinjen u operaciji „Oluja”, u avgustu 1995. godine. - Haški tribunal je postupio u skladu s pravom. Ukoliko imamo kazne primerene zločinu koji je izvršen, onda imamo veće šanse i pretpostavke za pomirenje među građanima na prostoru jugoistočne Evrope - rekao je Tadić u Kraljevu. On je dodao da je to moralno, ali i funkcionalno pitanje, jer ukoliko postoji dobra saradnja u regionu, onda i region, kao i zemlje u njemu, neće zaostajati za ostalim zemljama Evrope. - Potrebno je da gradimo potpuno nov ambijent u Srbiji i u regionu, koji privlači kapital i otvara radna mesta i samo u tim okolnostima može doći do povećanja standarda građana i možemo dobro da reagujemo na teške situacije. Zato je potrebno da napredujemo ka Evropskoj uniji - ukazao je predsednik Srbije.

- Utvrđivanje istine o kojoj se ćutalo više od jedne decenije pred međunarodnim sudom biće prekretnica za poboljšanje srpsko-hrvatskih odnosa. Ovakva presuda predstavlja i delimičnu satisfakciju žrtvama i porodicama nastradalih jer njihove gubitke ne može da nadoknadi. Ova presuda uliva nadu da će i u nekim drugim predmetima, kao što su, na primer, predmeti protiv vođa OVK, istina biti utvrđena, što do sada nije bio slučaj - objašnjava Malovićeva.

Dr Milan Škulić, profesor na Pravnom fakultetu, ocenjuje za naš list da će haška presuda za „Oluju” izazvati dosta negativnih reakcija ostrašćenih nacionalista i šovinista u Hrvatskoj, poput dobrovoljačkih udruga i ekstremno desnih partija.
- Svakako će i HDZ, iz čijih je redova sadašnji premijer, biti prilično pogođena ovakvom kaznom jer se u njoj direktno, kao ključna figura zločinačkog poduhvata, pominje Tuđman. Da je Tuđman živ, sada bi pravio društvo svojim generalima u Hagu - kaže Škulić.

Kada je reč o odnosima dve susedne države, Škulić procenjuje da će izrečene kazne Gotovini i Markaču u prvi mah delovati negativno i povećati tenzije u Hrvatskoj, ali da je to dobro za odnose na duže staze.

- Hrvatska se suviše uživela u svoju ulogu „žrtve posle srpske agresije”, a istina je da je Hrvatska danas, iako su Srbi bili konstitutivni narod, praktično etnički najčitija država u Evropi. Bilo bi veoma važno da, nakon ove presude, Evropska unija traži od Hrvatske, kao kandidata za članstvo u EU, ne samo revidiranje njenog zvaničnog pogleda na istorijska dešavanja devedesetih godina već i na pravično obeštećenje prognanih Srba i omogućavanje povratka izbeglica koji to žele. Ja se nadam da će EU to uraditi jer je to važan element vladavine prava i bilo bi najpravičnije - ističe Škulić.

Kosor: Legalna vojna akcija Vlada Hrvatske saopštila je povodom izricanja prvostepene presude generalima Anti Gotovini, Ivanu Čermaku i Mladenu Markaču da su neprihvatljive izrečene teze o udruženom zločinačkom poduhvatu tokom „Oluje”, „koja za Republiku Hrvatsku predstavlja legitimnu odbrambenu akciju preduzetu u cilju oslobođenja državne teritorije”. Premijerka Hrvatske Jadranka Kosor zahvalila je građanima na dostojanstvenom ponašanju nakon presude i istakla kako je odluka da je Hrvatska učestvovala u zločinačkom poduhvatu neprihvatljiva. - Veće je presudilo da je Hrvatska učestvovala u zločinačkom poduhvatu. To je neprihvatljivo. Daćemo sve od sebe da to dokažemo. „Oluja“ je bila legalna vojna akcija - rekla je Kosorova.

Žarko Puhovski, bivši predsednik Hrvatskog helsinškog odbora, kaže da izricanjem presude hrvatskim generalima Haški tribunal nije osudio državu, već pojedince koji su počinili zločine tokom „Oluje“.

- Očekivao sam da će Gotovina i Markač biti osuđeni, ali ne i da će Čermak biti oslobođen. Tribunal je sva događanja sagledao kroz političku zloupotrebu vlasti od generala Gotovine i Markača, dok je kod oslobađajuće presude za generala Čermaka presudan bio politički element.

Zabrinjavajuće je, međutim, to što sud tvrdi da je vlast zloupotrebljena na svim nivoima, od bivšeg predsednika Franje Tuđmana do generala Markača. Sudsko veće je precenilo uticaj granatiranja na progon stanovništva, navodeći ga kao glavni povod za beg Srba iz Hrvatske. Po mom mišljenju, veću ulogu u progonu imala je propaganda - kaže Puhovski.

Zamenik srpskog tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić ocenio je za „Blic da presuda generalima može da ima posredan uticaj kada je reč o tužbi i kontratužbi koje su pokrenule Hrvatska i Srbija pred Međunarodnim sudom pravde.
Milorad Pupovac, predsednik Srpskog narodnog veća, smatra da presuda neće uticati na odnose između Beograda i Zagreba, ali će se svakako odraziti na ulazak Hrvatske u EU. Jer, ako pregovori s Briselom ne budu završeni u junu, rezultati referenduma o pristupanju EU biće poražavajući.

Jelena Trivan, potpredsednica DS: - Ne ulazeći u autonomiju pravosudnih organa i pojedinačne odluke, mogu samo principijelno da kažem da je važno da pravda postoji za sve, da zločini moraju biti primereno kažnjeni i da je važno da je akcija „Oluja” dobila svoju pravnu definiciju i niko je više ne može osporiti. Vuk Drašković, lider SPO: Presuda hrvatskom generalu Anti Gotovini od 24 godine zatvora odražava ono što se zbilo u Krajini, a to je etničko čišćenje srpskog naroda u operaciji „Oluja”. - S druge strane, mislim da će mnogi u Srbiji sada opreznije govoriti da je taj tribunal antisrpski. Svakom sudu se može prigovarati dosta toga, ali ipak Tribunal u Hagu sudi prema dokazima i prema težini dela sadržanih i dokazanih u optužnici, kaže Drašković. Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde Možemo biti zadovoljni visinom izrečene kazne hrvatskom generalu Anti Gotovini, ali od toga je važnije to što je Haški tribunal istom presudom konstatovao da je akcija „Oluja” bila usmerena na etničko čišćenje Srba iz Hrvatske. Važno je da postoji presuda i da su oni proglašeni krivim za etničko čišćenje srpskog naroda. Savo Štrbac, centar „Veritas”: - Presuda hrvatskim generalima će istaći neophodnost „revizije hrvatske istorije” i uputiti poziv pravosuđu u Hrvatskoj i regionu da se i ostali članovi tog udruženog zločinačkog poduhvata procesuiraju. Presuda, takođe, mora i da neminovno navede Evropsku uniju na preispitivanje toga da li je Hrvatska sa ovako teškim teretom spremna da uđe u zajednicu demokratskih država, a biće i jak vetar u leđa kontratužbi Srbije za genocid nad Srbima do 1991. do 1995. godine. Đorđe Milićević, portparol SPS:Realna istina, koja nije ni crna ni bela, mora da bude putokaz kada je u pitanju ono što se dešavalo na prostoru bivše SFRJ. U ovom trenutku je mnogo pitanja koja traže istorijski odgovor. Za nas je, međutim, veoma bitno pitanje budućnosti i mislimo da je zbog toga bitno da radimo na miru, međunarodnom poštovanju, zajedničkim interesima i integracijama. Milica Radović, potpredsednica DSS:Radi se o sramnoj presudi, s obzirom na težinu zločina koji se stavlja na teret optuženima. Budući da presuda govori o tome da je počinjen zajednički zločinački poduhvat, postavlja se pitanje odgovornosti Hrvatske za etničko čišćenje Srba s teritorije Kninske krajine.

Proterano 250.000 Srba Operacija „Oluja” je vojna akcija kojom su početkom avgusta 1995. hrvatska vojska i policija, potpomognuti Petim korpusom Armije BiH, uspostavile kontrolu nad zapadnim delom tadašnje Republike Srpske Krajine, čime je počeo i najveći egzodus Srba jer je 250.000 srpskih civila proterano iz Hrvatske. „Oluja” je počela u zoru 4. avgusta snažnom topovskom i raketnom paljbom po srpskim položajima i bila je ključna akcija koja je dovela do okončanja ratnih dejstava na teritoriji Hrvatske. Ovom operacijom hrvatske snage su osvojile 10.400 kvadratnih kilometara teritorije. Tokom četiri dana „Oluje” poginulo je oko 500 vojnika Republike Srpske Krajine i, prema nezvaničnim podacima, oko 700 civila, dok je oko 1.800 njih nestalo. Gubici hrvatske vojske brojali su 174 stradalnika i oko 1.100 ranjenih. Prema hrvatskim podacima, zaplenjena je veća količina naoružanja, među kojima i šest višecevnih lansera raketa, 54 oklopna vozila i šest aviona. Iako je bilo relativno malo razaranja i gubitaka na obe strane, najveće posledice usledile su nakon ove operacije. Proterani su Srbi, spaljeno je oko 15.000 kuća, a sve je to praćeno brojnim zločinima. Ubrzo nakon okončanja „Oluje” hrvatske vlasti su zatvorile područje nekadašnje Krajine i ulaz dozvoljavale samo vojsci i hrvatskim izbeglicama iz tog područja. M. Petković

Professor dr. Slobodan Zivanovic, academician

ЈАСЕНОВАЦ
СА ДРУГЕ СТРАНЕ РАЗУМА

При обележавању 60. годишњице ослобођења злогласног усташко-хрватског логора Јасеновац, премијер Хрватске Иво Санадер осудио је \"преувеличавање\" броја жртава и енергично одбацио тврдње да се у Хрватској систематски прикрива истина о геноциду...

Хрватски историчари при изучавању Другог светског рата, признали су: \"Нису сви Хрвати од 1941. до 1945. клали Србе, али су сви били за њихово потпуно уништење\".

У Јасеновачком логору уморено је 19.432 детета, именом и презименом. Покопано је 10.268 дечака и 9.128 девојчица. За 36 малишана није било могуће утврдити пол.

Почетком последњег рата, Мате Мештровић је изјавио: \"Није ми јасно - двјеста година ми кољемо Србе и што их више кољемо они хоће да живе са нама. Тај феномен ја не могу да схватим\"

Група француских и белгијских новинара, 2002. године, обишла је простор од Славоније до Далмације и затим написала: \"Ништа се на овом свету не може мерити са интензитетом хрватске мржње према Србима\".


Да ли неко преувеличава или минимизира број жртава, о томе најбоље говоре објављени подаци, документи, сведочанства преживелих, уписани подаци у лексиконима, и др. материјали. Налазимо се у времену када "заборав" ствара другачију слику, од онога што је до данас објављено, па стога да се подсетимо на одређене податке:
У Јасеновачки логор одвођени су од 1941. до 1945. Срби, затим Јевреји и Роми. Већина таквих транспорта, у почетку, је одмах по доласку у логор упућивана на ликвидацију а да нису нигде завођена имена ни број људи који су се у транспорту налазили.

1. Један од првих заточеника у овај логор, од 11.09.1941., је био Мартис Седлар, који је био гробар за цело време и каже: ..."Мислио сам да то нећу ником причати ако неким случајем останем жив. Са групом гробара на хиљаде сам закопао - мртвих, живих, младих, старих, дјеце, смрзлих, задављених, од глади и жеђи и тифуса умрлих. Закопао сам и свога оца, 20.01.1942. који се био смрзнуо ноћу у бараци и умро..."

2. Пуковник инжињер Хинко Пичили конструисао је у тзв. циглани пећ у којој су убацивани немоћни затвореници. Пред том цигланом заустављали су се камиони, да би се после чули безбројни мушки, женски и дечји гласови како запомажу. Радило се то углавном ноћу. Једном су у фебруару 1942. усташе дотерале у логор велики транспорт жена и деце, и све их поред цигларских пећи поубијали секирама и маљевима. Убијање је трајало читав дан, јер је отпор хрватским убицама био веома снажан. Жене су на усташки нож скакале, у очи су им нокте забадале и падале мртве. После је група заточеника морала да их убацује у цигларску пећ. Пичилијева пећ је радила сваке ноћи!

3. Страшан је био начин убијања у јамама. То су рупе, дугачке 6 м, ширине 2 м а дубоке за људски раст. У њих се угурају свезани заточеници, потпуно голи, мушкарци, жене и дјеца. Збијају се једно до другога у стојећем ставу. Онда су их ударали маљевима по главама толико дуго докле би се чуо иједан глас. Таквих гробница је било на стотине.

4. Логор С-Ц био је страшан. Никад такво нешто човек није могао да види. У женској згради убијали су струјом и труднице, а после су убијали ножем.

5. Читава села заточеника је одвођено у Градину, Уштицу и на обалу Саве, где су ликвидирани. Др Никола Николић, био је заточеник логора III у Јасеновцу од 12.07.1942. до фебруара 1943. и у својој књизи "Јасеновачки логор" - Загреб, 1948., пише:
Ујутро 7. рујна 1942. дуга поворка, масе народа у народним босанским ношњама како се вуку по путу према логору. Видјели смо жене и дјецу, и та маса се постепено помицала према скели одакле је пребачена у Градину и тамо убијана хладним оружјем.
Хрватски војници су убијали хладним оружјем да се не би чуо пуцањ и да не би могли изазвати сумњу да се тамо масовно убија, док је остала маса чекала на овој обали Саве. Маса је превожена и тамо убијана, ножем, маљем, жељезном шипком, сјекиром и иживљавали се и мислили да је то јунаштво на тај начин убити човјека, а да је кукавичлук убити из пушке...
Пре тог покоља биле су ископане огромне јаме за те жртве. Хрватске усташе су касније говориле да је било 66.000 људи са Козаре.

6. У близини Циглане постојала је "циклонска дезинфекција" (угушење гасом), ту је радио инг. хемије Фуад Мичић из Сарајева од кога је тражено да од људског меса прави сапун. У Градини је било 12 великих казана у којима је прављен сапун.

7. Друга врста гушеља дјеце је вршено што су их живе затрпавали у простране гробнице где су им мајке већ лежале заклане. Дојенчад су гушили у језерима у кругу логора ИИИ или у ријекама Сави и Уни.

8. У Јасеновачком логору уморено је 19.432 детета, именом и презименом. Покопано је 10.268 дечака и 9.128 девојчица. За 36 малишана није било могуће утврдити пол. Најмлађе жртве у Јасеновцу биле су у пеленама, а најстарије су имале само 14 година. Највише је ликвидирано 12.113 Српске деце, затим 5.320 ромске и 1.927 Јеврејске. Просечна старост је била 7 година и 2 месеца.

9. Јутра 21. априла 1945. побијене су све жене које су биле у Логору Јасеновац, а било их је између 800 и 1000. Све су одведене на Саву и побијене маљевима или заклане - по изјави Милоша Деспота из Бјељине који је био у Јасеновцу од 8. септембра 1942. до 22. априла 1945. Ови описани догађаји су само део из изјава преживелих логораша о најсуровијем и најбруталнијем уништавању људи у времену од августа 1941. до 22. априла 1945. године.

ГОРЕ ОД ПАКЛА
Подручје захвата површину до 240 км2 масовног убијања, на којој су познате 162 локације на којима је било безброј гробница.
Из разних архива имамо документа, изјаве и написане многе материјале, извештаје, књиге, о логору Јасеновац:

а.) Из архиве у Вашингтону, Серђо Кризма објавио је карту Југославије и приказао "Покољ невиног српског становништва" од априла 1941. до августа 1942. године тј. за 16 месеци:
Немци су убили 78.000 Срба
Италијани - 20.000,
Мађари - 30.000,
Хрвати - 600.000,
Албанци - 10.000,
Бугари - 6.000.
За поменути период убијено је 744.000 Срба.

На основу америчких архива, објављена је публикација у Америци под насловом "Genocide in Croatia" (Геноцид у Хрватској) у којој је наведено да је убијено 750.000 Срба, 60.000 Јевреја. Када је то предочено председнику Сједињених Америчких Држава Франклин Делано Рузвелту, марта 1943. године, изјавио је: "Хрвате треба ставити под туторство..."
Председник Рузвелт је био потрешен извештајима о покољу Срба у НДХ, који су по дивљаштву и свирепости прелазили и најгоре нацистичке злочине. Зато је овај великан наговарао, преко Фотића, убеђивао Србе, да не би требало ни да помишљају да после рата живе у заједници са својим убицама!
Нажалост, прерана смрт овог великана онемогућила је, јер би много штошта било другачије.
\\Ослобођење - бр. 145\\

б.) Поглавник НДХ Анте Павелић изјављује опуномоћенику министра спољних послова Немачке Вазенмајеру, почетком 1943. године, да је број Срба у НДХ, од 30 одсто у априлу 1941. спао на 12 до 15 одсто, што је, хвалећи се "позитивно за Хрватску државу".
То је био уједно резултат његове наредбе, прољећа 1942., да "логор Јасеновац може да прими неограничен број заточеника", само да би се у њему што више убијало.
Тако је настао симбол најбруталнијег злочина геноцида над српским народом.

в.) Према процени, која се ослања на исказе преживелих и признања заробљених усташких злочинаца из Јасеновачког логора, број јасеновачких жртава премашује 700.000.

г.) Милан Дуземлић, општински секретар у варошици Јасеновац, свједочио је, како је Он до 21. децембра 1943. у својим рукама имао 900.000 картона побијених лица у Јасеновачком логору. \\А. Милетић, док. бр. 223. књ. 3, стр. 494\\

д.) Лист "Борба" је објавила изјаву 8. маја 1945. године, у чланку Ивана Потрча: "Усташе су пре свог бекства из Јасеновца поубијале све затворенике. Ту је на зверски начин побијено и поклано од 1941. године 800.000 мушкараца, жена и дјеце".

ђ.) Земаљска комисија Хрватске за утврђивање злочина, 1945. године, записује: ..."у нешто од преко четири године постојања ове људске клаонице, према исказима очевидаца, насилно је усмрћено одприлике 1,400.000 душа. Већина ових жртава уморена је у насељу Градина, одмах преко Саве на супротној страни логора".

е.) Исидор Леви је крајем 1985. изјавио да је водио евиденцију ликвидираних логораша. Он је сматрао да је усташки пакао у Јасеновцу прогутао око милион жртава.
Леви је 1948. године прешао у Израел.
\\"Ослобођење" бр. 84, 1996.\\

ж.) У Војној енциклопедији, на основу сведочења преживелих заточеника затечене доступне документације и других доказа, процењено је око 700.000 убијених у Јасеновцу.

з.) По изјави свједока, масовно клање у Јасеновцу досегло је врхунац мјесеца студеног (новембра) 1944. године. Према овој тврдњи, број жртава у Јасеновцу прелази 1,200.000 убијених.

и.) Поводом "дијалога" Стјепана Месића, председника Хрватске и Борислава Паравца, председника Председништва БиХ, у Меморијалном центру "Јад Вашем" у Јерусалему, Смиља Тишма, председ. Удружења заточеника логора у НДХ, и сама дете логораш, упутила је писмо председнику Месићу у коме тврди да... "само до 6. септембра 1943. године, према немачким изворима број жртава у Јасеновцу био је 600.000, Јадовну 72.000, Старој Градишки 75.000... А, колико је жртава после овог датума није познато, као што се не зна колико је убијених у логорима Сисак, Копривница, Ђаково и дечијим логорима Загреб - Јастребарско и другим?" \\"Новости"-27.04.2005.\\

ј.) Из немачких архива главног штаба Вермахта, који је био у Загребу, постоји извештај из краја 1944. у коме се говори да је у Јасеновцу убијено 860.000 људи, који су припадали народима, дакле око 800.000 Срба.

к.) Када је реч о злочину геноцида над Србима и броју жртава, онда из постојећих података имамо да је у Другом светском рату страдало 2,050.000-2,150.000 Срба, а од тога хрватски војници НДХ су убили више од 1,800.000 душа. Само у Јасеновцу је убијено 800.000 Срба.
\\"Политика"-3.11.1999.\\

ПОКУШАЈ УТВРЂИВАЊА ЗЛОЧИНА
1. Одлуком АВНОЈ-а, 30. новембра 1943., оснива се Државна комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача.
2. 8. маја 1944. доноси се Правилник о раду државних тијела и грађана на сарадњи у откривању злодела.
3. Основано је 6. земаљских републичких комисија, једна покрајинска и двије обласне, а средином 1946. године дјеловало је 65. окружних, 299 среских и 1210 општинских комисија. Поред поменутих комисија, било је формирано 28 комисија са задатком да истражују и утврђују злочине већег обима и специјалног карактера. На овоме је радило 439 службеника у Државној комисији.
4. Биле су именоване делегације које су биле прикључене комисији ОУН за ратне злочине у Лондону, а посебно при америчкој, британској и француској зони у Немачкој, Аустрији и др.
5. Комисије су прикупиле више од 900.000 пријава о радним злочинима и злочинцима. Саслушано је 550.000 свједока.
Пронађено је око 20.000 оригиналних докумената из непријатељских извора.
Утврђено је око 65.000 ратних злочинаца, издајника и народних непријатеља.
Упућен је Извештај Југословенске државне комисије Међународном суду у Нирнбергу са још 160 изворних докумената (као додатак). Притисгли извештаји недвосмислено говоре о страхотама геноцида према Српском народу, према Јеврејима и Ромима.
На основу пристиглог материјала Др Антон Погачник из Завода за антропологију - Љубљана, долази до податка, на основу масовних гробница, да је број људи који су изгубили живот у Јасеновцу и Градишки око 730.000 - Овај извештај није укључен у укупан број жртава.
Комисија тврди да само у логору Јасеновац је убијено између 500.000 и 1.400.000 жртава. Овакве разлике долазе на основу ископавања јама где су жртве спаљиване; код других ископавања где су жртве куване у казанима, затим су убице приликом убијања и закопавања жртава слагали и после сваког сложеног дебљег реда посипали живим кречом. О убијању маљем и бацањем у реку нема података, а то се радило данима!
Хрватски историчари при изучавању Другог светског рата, признали су:
"Нису сви Хрвати од 1941. до 1945. клали Србе, али су сви били за њихово потпуно уништење".
Ова констатација није се много променила ни данас, када су 2002. године група француских и белгијских новинара, обишли простор од Славоније до Далмације и затим написали:
"Ништа се на овом свету не може мерити са интензитетом хрватске мржње према Србима".

КОМУНИСТИЧКИ ФАЛСИФИКАТИ
1. Извештаји Комисија нису били по вољи хрватским комунистима И.С. Крајачићу - Владимиру Бакарићу - Ј. Брозу званом Тито, те крајем 1946., комунисти уз помоћ српских "слугу, полтрона", укидају све окружне, среске и општинске комисије.
Крајем 1947. године укидају се Земаљске комисије и коначно 12. марта 1948. укинута је и Државна комисија.
- Све је то било у духу споразума "заштите Хрвата", по тражењу папе Пија XИИ и добијања "гаранције за Хрвате" од српске одмазде због хрватских злочина и кланице у Јасеновцу и свих усташко-хрватских злочина над Србима, увођењем фразе "Братство и јединство".
- Од тада почиње систематско прикривање доказа хрватских злочина, како је то вешто Тито исказао: "Што је било, било је и не може се поправити, сада о томе не можемо говорити ради мира у кући". Коминтерни у коме наводи ..."да је Павелић бацио у логор Јасеновц више од десет хиљада најбољих хрватских синова!"
Измишљотина са одређеном намјером.
О геноциду над српским народом ни ријечи није рекао, ни тада а ни после!

2. Извештај Државне комисије, до распуштања, је био са закључком да је попис обухватио само 56-59% жртава рата!
Ово само потврђује чињеницу да број жртава Јасеновачког логора је преко 1,200.000 људи.

3. Већ 1946.-1947. долази до уништења логора Јасеновац, настављено и у периоду 1948., па и у 1951. када је по наредби Хебранга и Ива Ст. Крајачића све порушено са свим мучилиштима. Нису дозволили да се било шта сачува. Логор је сравњен са земљом.
Настаје период када су Срби морали да ћуте о својим жртвама. Нису смели да их истичу ни пред собом. Од Срба се тражило да у интересу Југославије своје мртве скривају пред светом!
Страдао је свако ко је било шта писао или говорио о злочинима Хрвата.
\\"Ослобођење" бр. 146\\
а. Књига "У мучилишту - паклу Јасеновац" од Ђорђа Милиша, изд. 1946. године - забрањена је по ултимативном захтеву Ватикана.
б. Књига "Јасеновачки логор" од Др Николе Николића је доживела спаљивање од стране чланова ЦК КПХ који су спречили да се истина обелодани.
Др Никола Николић завршио је на Голом отоку!
в. По налогу Едварда Кардеља, 1947. године, да Савезни завод за статистику утврди губитке становништва за период 1941-45. године (али без организованог пописа становништва Југославије). Одмах је направљена подвала која је требала да импресионира светску јавност. Званично је процењено да је у току рата страдало 1.700.000 југословена.
Ову цифру су прихватили само политичари и њима слични каријеристи, али не прави историчари и људи од струке.
Демографско оделење Савезног завода за статистику је 1948. и 1951. године дошло до податка да су губици становништва износили 2.428.000 душа (два милиона четиристодвадесет и осам хиљада). Едвард Кардељ је на заседању Репарационе конференције у Паризу говорио о наших 1.700.000 жртава, од тога 305.000 бораца. Тако је демографски губитак становништва проглашен жртвама, а дат је измишљен податак о броју погинулих бораца.
Због чега су Е. Кардељ, а посебно Ј. Броз звани Тито, крили прави демографски губитак становништва? Смишљено је то рађено, јер да су се изнели прави губици нашег народа, а посебно Срба, открио би се геноцид који је почињен од стране Хрвата над Србима! То се није смело свету рећи!
Није Титова политика према Израелу била случајна, већ смишљено заснована, јер би геноцид над Србима и Хрватској, захваљујући Јеврејима био познат читавој светској јавности, а злочинце Хрвате, би бар због света морала да стигне заслужена казна. Овако, Јевреји нам приредили "захвалност" - 1999. године, а Хрвати нас преко Ватикана прогласили геноцидним народом и у свету заузели значајно место које је засновано на обмани.

ПОЧЕТАК ВЕЛИКИХ ОБМАНА
1. У Скупштини ФНРЈ, 1952. године, Едвард Кардељ је изјавио да су усташе уништиле 299 грко-православних цркава и убиле 128 свештеника и десетине хиљада верника!

2. Мирослав, крштено Фридрицх Крлежа, као директор Лексикографског завода ФНРЈ, "одредио" је колико је страдало у Јасеновцу, 350.000 и то је записано у Енциклопедији Југославије Загреб-1960).

3. Јосип Броз звани Тито, је 1962. године примио делегацију из Јасеновца, са којом се задржао пар минута и разговор се свео на његову констатацију која је дала меру свему оном што је после и дошло, рекавши ..."како жртве јасеновачког логора треба само третирати као жртве одмазде окупатора на устанак народа Југославије!". (...)

ХРВАТСКИ ПОЛИТИЧАРИЧ ГЕНОЦИД ЈЕ ПОЖЕЉАН!
Хрвти су могли и могу да говоре и раде шта им падне на памет - слободно, без икакве одговорности, изражавали су своје жеље, запажања, ставове и претње - које износимо да се не забораве:
А. Иван Стево Крајачић, председник Извршног Сабора НРЈ и члан ЦК СКЈ и ЦК СКХ, на помену жртвама у Јасеновцу, пред српском делегацијом и другим присутним делегатима, отворено је изјавио ..."да је штета што није било више Јасеноваца!"
Ово говори да став Комуниста о уништењу српства и православља је остао непромењен. Б. Мика Трипало, секретар ЦК СКХ и члан ЦК СКЈ, марта 1971. изјавио је: "Кад им узмемо покрајине, сабићемо их између Ужица и Београда".
В. Брозовић Далибор, председ. Преседништва СР Хрватске, 1977. год., изјављује: "Ми, Хрвати причамо и пишемо много тога што нема никакве везе са науком, да би то ипак на крају постала `наука`. Тражимо много да бисмо добили мало, али мало - по мало добијамо на крају све, чак и више од тога".
Г. Почетком последњег рата, Мате Мештровић је изјавио:
"Није ми јасно - двјеста година ми кољемо Србе и што их више кољемо они хоће да живе са нама. Тај феномен ја не могу да схватим". (...)

Мирослав П. ПОРОБИЋ

(ПОГЛЕДИ БРОЈ 267, ЈУН 2005)