POLITIKA
Анте Готовина осуђен на 24 године затвора, Младен Маркач на 18, Иван Чермак ослобођен. – Хашки трибунал: Циљ је био присилно и трајно протеривање српског становништва из Крајине
Прогнаник (август 1995.) Фото Драшко Гаговић
Хрватски генерал Анте Готовина осуђен је јуче у Хашком трибуналу на 24 године затвора, Младен Маркач на 18 због злочина над српским становништвом Книнске крајине током и после операције „Олуја” 1995. године, док је Ивана Чермака трибунал је ослободио кривице. Пресуду је донело судско веће у чијем су саставу били судија Улдис Кинис из Литваније, Елизабет Гваунза из Зимбабвеа и као председавајући већа судија Алфонсо Ори из Холандије.
Анте Готовина (53), који је заповедао „Олујом”, и Младен Маркач (53), као командант специјалне полиције, били су чланови удруженог злочиначког подухвата, који је предводио тадашњи хрватски председник Фрањо Туђман, а чији је циљ било протеривање српског становништва из Книнске крајине, пише у образложењу пресуде.
Готовина и Маркач проглашени су кривима за прогон, депортацију, пљачку, убиства, безобзирно уништавање, нехумана дела и окрутни третман српског становништва у Крајини, од почетка августа до краја септембра 1995. године.
Генерал Готовина је, по пресуди, наредио незаконито гранатирање Книна и других градова у Крајини. Није учинио ништа да спречи и казни злочине својих подређених над српским становништвом.
„Претресно веће је утврдило да је одређен број хрватских политичких и војних лидера делио заједнички циљ трајног уклањања српског цивилног становништва из Крајине, силом или претњом силом, што је укључивало депортацију, присилно премештање и прогон наметањем дискриминаторних мера, незаконите нападе на цивиле и цивилне објекте”, образложио је судија Ори.
Трибунал је утврдио да је Туђман био кључни члан удруженог злочиначког подухвата и да је у намери да Крајину насели Хрватима, преко свог моћног положаја председника и врховног команданта оружаних снага обезбедио да та идеја буде претворена у политику и акцију.
Као кључни доказ за то, судија Ори издвојио је препис Туђмановог састанка са осталим високим званичницима, на Брионима, 31. јула 1995. године. „Претресно веће утврдило је да су учесници састанка разговарали о важности да крајишки Срби оду после напада који ће уследити”, нагласио је судија Ори.
Са истог састанка, у пресуди су цитиране речи генерала Готовине да се велики број цивила већ евакуисао из Книна и кренуо ка Бањалуци и Београду.
„То значи да, ако наставимо притисак још неко време, неће бити много цивила, само они који морају да остану и немају могућност да оду”, цитирао је судија речи генерала Готовине.
Туђман је, по пресуди, са осталим члановима удруженог злочиначког подухвата, међу којима су били и министар одбране Гојко Шушак и начелници Генералштаба Јанко Бобетко и Звонимир Червенко, на брионском састанку размотрио како да се офанзивом изазове да не само српска армија, него и цивили напусте Крајину. Претресно веће утврдило и да је масовни егзодус српског становништва био последица страха од насиља изазваног гранатирањем.
Трећеоптуженог генерала Маркача, који је у „Олуји” заповедао специјалном полицијом, трибунал је осудио због тога што је наредио незаконито гранатирање Грачаца, 4. и 5. августа 1995, које је изазвало присилно премештање становништва. Маркачеве трупе учествовале су и у уништавању Грачаца у данима после операције.
Он је осуђен и због убистава старих српских цивила у селу Грубори, 25. августа 1995, као и за паљење и уништавање њихове имовине. „Маркач је затим пласирао лажне приче и учествовао у прикривању злочина које су над српским цивилима и имовином починили његови подређени”, рекао је судија Ори.
Анте Готовина у судници хашког суда Фото Ројтерс
Образлажући ослобађање другооптуженог Ивана Чермака, председавајући судија казао је да Чермак није био учесник удруженог злочиначког подухвата, иако је као командант Книнског гарнизона, после „Олује”, „имао неки утицај на цивилну и војну полицију, али им није командовао, нити је био овлашћен за одржавање реда и мира”.
Суђење хрватским генералима трајало је од 11. марта 2008. године. Током 303 радна дана, исказ је дао 81 сведок оптужбе, а у одбрану оптужених генерала сведочило је 57 сведока – 29 за Готовину, 19 за Чермака и 13 за Маркача.
Оптужница против Готовине подигнута је 2001. године. После четири године бекства ухапшен је 2005. у Шпанији. Оптужница против Чермака и Маркача подигнута је 2004. и они су се одмах добровољно предали трибуналу.
Доротеа Чарнић
-----------------------------------------------------------
У Книну заставе на пола копља
У Книну су заставе спуштене на пола копља након изрицања осуђујуће пресуде хрватским генералима Готовини и Маркачу за злочине у „Олуји”.
Након спуштања застава у Книну, хрватски бранитељи позвали су да се заставе спусте на пола копља у целој Хрватској.
Мештани Пакоштана огорчени су пресудом генералима и надали се да би већ у недељу Готовина могао бити међу њима. Али, одлучили су да поштују његову вољу и неће бити окупљања нити протеста, преноси ТВ Нова. Фонет
-----------------------------------------------------------------
Чермак: Не осећам се добро
Хрватски генерал Иван Чермак, кога је Хашки трибунал данас неправоснажно ослободио оптужбе за ратни злочин над Србима током и после акције „Олуја” 1995, изјавио је да не може да се осећа добро јер су још у затвору генерали Анте Готовина и Младен Маркач.
Чермак је владиним авионом допутивао вечерас око 18.20 у Загреб, а на аеродорому Плесо дочекала га је премијерка Јадранка Косор која га је срдачно поздравила.
Иако по доласку није давао изјаве новинарима, већ их је само весело поздравио махнувши им руком, Чермак се након краћег разговора с премијерком обратио новинарима.
„Осећам се мучно. Нико у Хрватској се након овог што се данас у Хагу догодило не може осећати добро”, рекао је Чермак истичући да је прва рунда његовог случаја завршена.
Он је додао да се с Готовином и Маркачем, који су, како је рекао, стоички поднели осуђујуће пресуде, договорио да ће им бити „продужена рука” на слободи и да ће им помагати.
„Поздравио сам се с Готовином и с Маркачем. Они су свесни да је ово велика неправда, али да је ово тек прво полувреме. Сада треба скупити главе и видети где су одбране промашиле, где се уплела политика”, рекао је Чермак.
Он је рекао да је био шокиран пресудом Готовини која је објављена пре његове, јер је готово преписана из завршне речи тужилаштва.
Упитан шта му је премијерка рекла у разговору, Чермак је одговорио да јој је драго што је његова ситуација позитивно завршена, али да је свесна да предстоји друга рунда.
Чермак је око 16 часова напустио притвор у Шевенингену, а изашао је на посебан излаз тако га новинари нису могли видети. Он се упутио према аеродрому у Ротердаму одакле је око 16.30 авионом Владе Хрватске отпутовао у Загреб.
-----------------------------------------------------------
Тадић: Казне примерене злочину
Председник Србије Борис Тадић изјавио је да је Хашки трибунал поступио у складу са правом, када је изрекао пресуде тројици хрватских генерала оптужених за злочин против српског становништва почињен у операцији „Олуја” у августу 1995. године. „Уколико имамо казне примерене злочину који је извршен, онда имамо веће шансе и претпоставке за помирење међу грађанима на простору југоисточне Европе”, рекао је Тадић у Краљеву.
-----------------------------------------------------------
Векарић: Пресуда ће утицати на односе са Хрватском
Заменик тужиоца за ратне злочине Бруно Векарић оценио је да ће пресуда Хашког трибунала тројици хрватских генерала, којом је преминули председник Хрватске Фрањо Туђман означен као вођа удруженог злочиначког подухвата, сигурно утицати на односе Србије и Хрватске, пре свега пред Међународним судом правде.
„С једне стране, то даје комфорнију позицију Србији, с друге стране, може бити корак ближе помирењу, што би можда било и најбоље”, рекао је Векарић.
-----------------------------------------------------------
Хомен: Хаг озваничио етничко чишћење Срба
Координатор Владе Србије за односе са јавношћу Слободан Хомен изјавио је да Србија може да буде задовољна пресудом Хашког трибунала. „Далеко важније од саме висине казне је порука и признање суда захтеву Хашког тужилаштва који констатује да се заиста догодило етничко чишћење, да су Срби свесно протерани и да је то био добро организовани план”, рекао је Хомен новинарима.
Он је оценио да ће пресуда бацити потпуно другу слику на догађаје из деведесетих година прошлог века, и што је најважније „на улогу српског народа у тим догађајима”.
-----------------------------------------------------------
Игњатовић: Допринос суочавању са прошлошћу
Шеф канцеларије за сарадњу с Хашким трибуналом Душан Игњатовић рекао је да је пресуда хрватским генералима важна, јер ће допринети суочавању са прошлошћу у региону. „Међународни суд је утврдио да су се догодили тешки злочини за време операције ’Олуја’ и да постоји заједнички злочиначки подухват у коме је учествовао сам врх хрватске власти. То је несумњиво јако важно”, рекао је Игњатовић.
-----------------------------------------------------------
Драшковић: Трибунал ипак суди према доказима
Лидер Српског покрета обнове Вук Драшковић изјавио је да пресуда хрватском генералу Анти Готовини од 24 године затвора одражава оно што се збило у Крајини, а то је етничко чишћење српског народа у операцији „Олуја”. „С друге стране мислим да ће многи у Србији сада опрезније говорити да је тај трибунал антисрпски”, рекао је Драшковић новинарима у Београду.
-----------------------------------------------------------
Кандић: Тачка на различита тумачења „Олује”
Директорка Фонда за хуманитарно право Наташа Кандић оцењује да ће коначна пресуда Хашког трибунала хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу ставити тачку на различита тумачења шта се догодило у „Олуји” 1995. године.
Према њеним речима, у првостепеној пресуди најважнија ствар је да су потврђени наводи оптужнице да је постојао заједнички злочиначки подухват у односу на Готовину и Маркача.
-----------------------------------------------------------
Удружења избеглица: пресуда показује узроке рата
Коалиција удружења избеглица навела је у саопштењу да поздравља одлуку Хашког трибунала да донесе осуђујуће пресуде хрватским генералима Готовини и Маркачу и да прихвати став из оптужнице да се ради о удруженом злочиначком подухвату с циљем протеривања српског становништва из Хрватске и отимања њихове имовине.
Коалиција очекује да осуђујуће пресуде хрватским генералима допринесу да Европска унија одгоди затварање поглавља 23 „Правосуђе и људска права” и потписивање уговора о приступању са Републиком Хрватском, све док се не нађе свеобухватно, правично и трајно решење имовинских и бројних других проблема избеглих и прогнаних Срба.
-----------------------------------------------------------
Све пресуде судије Орија
Судија Алфонс Ори, који је јуче осудио хрватске генерале Анту Готовину и Младена Маркача, важи за строгог судију, и пред Хашким судом је већ изрекао низ дугогодишњих затворских казни.
Судија Ори председавао је већу које је осудило једног од ратних челника Срба у Босни и Херцеговини, Момчила Крајишника на 27 година затвора, али је жалбено веће казну смањило на 20 година. У другом случају је према мишљењу жалбеног већа био преблаг, пошто је генерала Војске Републике Српске Станислава Галића, осудио на 20 година затвора, али је то касније преиначено у доживотну затворску казну.
-----------------------------------------------------------
Како је Анте постао Андрија
Командант „Олује” Анте Готовина две деценије је био командос у Легији странаца, а после подизања хашке оптужнице побегао је из Хрватске. Рођен је 1955. у Ткону на острву Пашману, у Далмацији, са 17 година бродом се упутио у свет, и то у Легију странаца. Постао је Андрија Грабовац и „број 151408”. Ратовао је широм Африке, а 1981. у Чаду је рањен. Французи су га именовали за инструктора командоса у земљама Средње и Латинске Америке.
Крајем 1983. разболео се од тропске болести, али је преживео. Као припадник Легије странаца добио је француско држављанство, али га је у одсуству Париз осудио за пљачке, киднаповања и изнуде.
У Хрватску се вратио 1991. и укључио у грађански рат. После именовања у чин генерала, командовао је акцијом „Олуја”, а уочи почетка те војно-полицијске акције тајно се оженио са Дуњом Злоић, тада пуковником Хрватске војске. Пензионисан је 2000. године.
објављено: 15.04.2011.
prevod nemacko srpski
ОдговориИзбриши